U Srbiji ima 28 srednjih poljoprivrednih škola raznih smerova, kroz njih je u proteklih 30 godina prošlo više desetina hiljada mladih ljudi, ali se tek nekoliko vratio sa diplomom da radi na očevom imanju. Ostali su potražili sigurniji izvor prihoda u državnom sektoru. Razlog je veoma jednostavan i leži u zaradi. Prihod od teškog poljoprivrednog posla zbog loše cenovne politike uvek je bio znatno niži i neizvesniji od sigurne plate u bilo kojoj firmi. Osim toga, tradicija je takva da se kod nas u poljoprivredu svi razumeju i zato ne osećaju potrebu da uče i prate nove tehnologije i savremena dostignuća nauke.
U Evropi retkost da farmer nije školovan
U razvijenim zapadno Evropskim zemljama je neobično i retko da farmer nije školovan. Još u prošlom veku, bilo je nezamislivo da neko otvori berbernicu ili kovačku radnju, a da za to nema završen zanat i diplomu da može da obavlja taj, na izgled, lak i jednostavan posao. Takođe, bilo je potrebno i da se dobije priznanje od esnafa kome je zanatlija pripadao. Kod nas se poljoprivrednici mahom drže principa da za zemljoradnički posao nije potrebno znanje. Slede se primeri starijih generacija, koji se često ne unapređuju novim saznanjima i dostigućima savremenog doba.
Banke ne odobravaju kredite farmerima bez diploma
U Holandiji, Nemačkoj, Italiji i drugim razvijenim zemljama Evrope banke ne odobravaju kredit farmeru koji nema diplomu, pa tako školovani poljoprivrednici imaju razne prednosti i olakšice koje daje ministarstvo poljoprivrede, odnosno država. Za ovu, ne tako malu razliku, između naše zemlje i razvijene Evrope je odgovorna država, koja ne podstiče roditelje da školuju svoje naslednike, koji će ostati na dedovini i svojim znanjem unapređivati dalji posao. Osim sporadičnih podsticaja mladih, ne nude se stipendije, kreditne, poreske i druge pogodnosti ukoliko je mladi naslednik školovan za posao na imanju.
Ipak, postoje slučajevi kada se mladi i obrazovani ljudi vrate na svoje domaćinstvo i nastavljaju rad na terenu, a stečeno znanje primenjuju u svom selu.
Konkuretnost u znanju
Strategija poljoprivrede još uvek nije postavljena i izneta pred seljake, ali je činjenica da je Srbija poljoprivredna zemlja i da je to jedan od njenih najjačih aduta. Za sada se još ne pokazuje jasna namera da se sledi dobar primer zemalja sa razvijenom poljoprivredom.
Nadamo se da će se to uskoro promeniti, jer će se naši poljoprivrednici i agrar u celini naći u nezavidnoj poziciji ako budemo, jednog dana, bili deo velike Evropske porodice kojoj težimo. Posledice će biti vidljive, jer ćemo se suočiti sa teškom konkurencijom i svojevrsnim nadmetanjem u znanju, koje neće imati ko da brani i zastupa u domenu agrara.
Preuzimanje teksta je dozvoljeno samo uz navođenje našeg portala kao linkovanog izvora.
