Đurđevak ima lepe, izuzetno mirisne cvetove, nalik zvončićima. U pitanju je višegodišnja biljka za polusenovite i senovite prostore i predstavlja odlični pokrivač tla, visine 15-20 cm. Vrlo je lak za uzgoj, bez posebnih uslova održavanja. Može se lako uzgajati u saksijama i žardinjerama.
Đurđevak cveta u maju, a tamnozeleni kopljasti listovi obavijaju cvetnu dršku cele sezone, sve do jeseni. Vrlo je prilagodljiva biljka koja lako uspeva u zajednici sa drugim biljkama.
Voli polusenovita i senovita mesta, a u prirodi raste u senovitim belogoricnim šumama, posebno u hrastovim, u šikarama, brdskim livadama. Smeta mu jak vetar i ne voli direktno sunce, te prilikom sadnje treba birati mesta na istočnoj i zapadnoj strani uz zid ili neku barijeru od vetra.
Đurđevak se vrlo brzo širi i pokriva tlo zahvaljujući rizomi sa kojim se razmnožava. Vrlo je pogodan za ivičnjake i može da bude dekorativan ukras. Najbolje se slaže sa prolećnim biljkama kao što je zumbul. Može da raste ispod drveća, u senkama gde čak ni trava neće da raste, a dobro podnosi i četinare.
Mirisan, otrovan i lekovit
Đurđevak je otrovan i zato prilikom sadnje i presađivanja treba nositi rukavice i nakon sadnje ruke dobro oprati. Znaci trovanja su dijareja, povraćanje, opšta slabost, i iznemoglost. Trudnice i mala deca ne bi trebalo da imaju kontakt sa ovom biljkom.
Malo je poznato da je i lekovit. U službenoj medicini koristi se za lečenje srčanih bolesti. Jača srce, reguliše njegov rad, ublažava grčeve i deluje povoljno na krvne žile. Farmaceutska industrija proizvodi veliki broj preparata, a koristi se cela biljka: cvetovi, listovi i koren. Upotreba narodnih lekova od đurđevka može da bude vrlo opasna i najstrože je zabranjena ukoliko ne postoji strog medicinski nadzor.
Đurđevak se vrlo intezivno se koristi u proizvodnji parfema. Još 1956. godine Kristijan Dior je zajedno sa Edmondom Roudnisckim napravio parfem „Diorissimo”, sa nežnim mirisom ove biljke, koji i danas važi za jedan od najpopularnijih parfema u svetu.
Uzgoj đurđevka
U jesen treba pođubriti zemlju organskim đubrivom. Ne preporučuje se korišćenje mineralnih đubriva ili, ako nemate organsko, koristiti mineralno đubrivo u umerenoj količini da ne bi došlo do povećanog rasta lisne mase i izostanka cvetanja.
Sadi se u martu, nakon poslednjih zimskih mrazeva, na dubini od 2 cm i rastojanju od 10-ak cm. Može da se sadi i na jesen, u područjima sa blagim zimama. Dok ne procveta zemlja se održava vlažnom.Tokom rasta biljaka, zemlju možete pokriti malčem. Đurđevak voli dosta vode, ali ako raste u senci treba mu manje vode.
Dobro podnosi niske temperature i ako se gaji u saksiji, ne mora da se unosi untra, ali mora da se pokrije folijom i da se stavi na zaklonjeno mesto od vetra i povremeno zalivanje. Kada se saksija napuni biljakam, potrebno je razređivanje i rasađivanje u nove saksije.
Kada prođe sezona cvetanja, uvenuli cvetići se odstranjuju i smanjuje se zalivanje. Đurđevak nije imun na bolesti i štetočine, te je redovni pregled neophodan kako bi se reagovalo na vreme. Nakon pet godina, biljke se izvade, zemlja se obradi i ponovo se presade.
