Brokoli – Cenjena, a malo gajena povrtarska kultura

0
609
brokoli
Foto: Pixabay

Brokoli je kvalitetan u vreme dok se cvetovi ne otvore. Veoma je cenjena kupusnjača, bogata belančevinama i mineralnim materijama. U nastavku možete pročitati osnovne uslove za uzgoj.

Spyrale Adama 1120x1080

Brokoli je kupusnjača veoma slična karfiolu, s tim da, za razliku od karfiola, bokoli najčešće ne obrazuje samo jednu zbijenu cvast, već duž stabla, iz pazuha listova, izbijaju mesnate cvasti koje su, najčešće, tamno zelene boje. Međutim, cvasti mogu da izbijaju i u centru, na dugačkoj dršci. Ukoliko niste znali, listovi brokolija su, takođe, jestivi i prepuni hranljivih materija.

Može da se gaji za letnju potrošnju i tada je setva krajem januara i biraju se hibridi sa kraćim periodom vegetacije. Ipak, najčešće se gaji za jesenju potrošnju, kao druga kultura na parceli, a to omogućava veća otpornost brokolija na visoke temperature u odnosu, na primer, na karfiol.

LG 1120x180px

Za jesenju i zimsku potrošnju setva se obavlja krajem maja – početkom juna, dok se rasad može saditi četiri do šest nedelja nakon setve, odnosno početkom jula. Na berbu dolazi u oktobru-novembru. Za rasađivanje kupusnjača preporučujemo da pročitate vodič za rasađivanje kupusnjača u eko bašti.

PROČITAJTE I...  Sakupljanje i čuvanje semena starih sorti povrća: Kompletno uputstvo

Uzgoj brokolija

Za uzgoj brokolija je potrebno plodno zemljište. Kada je brokoli druga kultura, odmah nakon „skidanja“ prvog useva zemljište treba pođubriti sa zgorelim stajnjakom i da se plitko poore i obavi predsetvena priprema zemljišta.

Tokom proizvodnje se koristi 50-70 kilograma NPK đubriva po hektaru. Polovina se dodaje pre sadnje, a druga polovina 30-40 dana nakon što se biljke „prime“, jer kreće najintezivnija faza rasta listova i tada biljka usvaja najviše hraniva.

Brokoliju je potrebno redovno zalivanje, jer biljka razvija veliku lisnu masu, kao i redovna prihrana azotom. Takođe, važno je znati da brokoli ima povećane zahteve za mikroelemntima, posebno, molbdenom.

Bolesti koji napadaju brokoli su uglavnom gljivične, kao što su crna pegavost, plamenjača. Od štetočina najznačajniji su žičnjak, gusenica leptira kupusara, crvena stenica.

Brokoli se bere kada su cvetovi još zatvoreni. Glave brokolija treba da su čvrste i zelene, a ako su mekane i maju bele mrlje, to znači da su prezrele i ne treba ih konzumirati.

Prethodni tekstPojačane kontrole veterinarske inspekcije
Sledeći tekstOvako Mađarska štiti interese svojih poljoprivrednika

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime