Za kelerabu svi znaju, ali da li znate da postoji keleraba čiji plod raste u zemlji, a zove se broskva? Vrlo je ukusno povrće, a jako dobro podnosi zimu i može da se ostavi u zemlji i vadi po potrebi cele zime.
Broskva (Brassica oleracea var. Rapifera) ili podzemna keleraba se gaji zbog korena, koje je zapravo zadebljalo stablo u obliku okrugle repe. Priprema se isto kao i keleraba, a sama biljka nije zahtevna za uzgoj.
Gajenje broskve
Broskva je dvogodišnja kupusnjača, koja prve godine razvija lisnu masu i zadebljali koren, a druge godine cveta i donosi seme. Broskva voli vlažniju i hladniju klimu, plodno i vlažno zemljište. Ne voli vrućinu i ne podnosi sušu, a može da izdrži do -10 stepeni Celzijusovih bez oštećenja.
Zemlju je neophodno duboko obraditi i nađubriti stajnjakom (oko 5 kg po kvadratu ili 500 kg po aru). Umesto stajnjaka može dase koristi NPK đubrivo 2:1:3. Seme može da se seje direktno u zemlju ili da se uzgaja iz rasada.
Rasad niče za 5-6 dana od setve semena. Seje se u aprilu-maju, a presađuje u junu. Prilikom presađivanja rasada, pre nego što se posadi na stalno mesto, treba da se skrate vrhovi listova i vrh korena. Sadi se na rastojanju 35 x 30 cm, što je oko 9-10 strukova po kvadratnom metru.
Što se tiče održavanja, broskva nije konkurentna sa korovima, te je potrebno često da se plevi i okopava. Napredak broskve je lako pratiti, jer se polovina korena vidi iznad površine zemlje, a zato je važno da se zemlja nagrće. Na ovaj način se poboljšava kvalitet korena, jer deo korena koji je iznad zemlje može da odrveni. Takođe, treba obratiti pažnju na insekte kao što je buvač.
Postoji više sorti broskve, koje se razlikuju po boji, ukusu, obliku i krupnoći, ali se uglavnom deli na okruglu-manju i duguljastu-veću.
Za konzumaciju se koristi kada je mlada, a ako ostari, onda se daje stoci. Lisna masa se takođe koristi za ishranu stoke. Daje odlične prinose. Na primer, sa žutim korenom može da bude teška i 5-6 kg.
Kako dobro podnosi zimu, može da ostane u zemlji tokom cele zime i da se vadi po potrebi. Obično se zemlja malčira slamom, kako bi broskva mogla da se vadi iz zemlje kada blago smrzne. Mora da se potroši tokom zime, jer na proleće odlazi u cvet.
Koristi se za spravljanje salata, čorbi i variva, a bogata je vitamino C, kalijumom, kalcijumom, fosforom, gvožđem i manganom.