Pored proizvodnog potencijala njive, čija obezbeđenost hranivima je veoma raznolika, đubrenje ima dominantan uticaj na visinu prinosa. Zato je jako važno znati uticaj svakog makro i mikro elementa na biljne kulture i kako prepoznati nedostatak nekog od hraniva, a koji se simptomi javljaju zbog viška. Savete pruža dipl.inž Gordana Rehak iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Šabac.
Zemljište obezbeđuje određenu dozu hraniva biljkama svojim prirodnim potencijalom, ali proizvođači moraju da poseduju što više znanja o hranljivim elementima, kako bi prilagodili zahteve gajenih biljaka proizvodnom potencijalu svake njive, ali i proizvodnim godinama.
Zato je jako važno shvatiti značaj hranljivih elemenata, a oni se posmatraju kao makro i mikro elementi. Makroelementi su: C, H, O, N, P, K, Ca, Mg, S, a mikroelementi – Fe, B, Cu, Zn, Mo, Co.
Prinosi gajenih biljaka zavise od hranljivih materija u zemljištu, makro i mikro elemenata i njihove zastupljenosti u pristupačnim oblicima za biljke. Naravno, zavisi i od drugih činilaca, ali je ovde reč o hranljivim elementima.
Od svih navedenih makro i mikro elemenata, azot (N), fosfor (P) i kalijum (K) su najvažniji elementi i oni se moraju redovno unositi u zemljište u obliku đubriva. Osim ovih elemenata, kiselost zemljišta igra veoma važnu ulogu, jer se na slabo plodnim i jako kiselim zemljištima mora primeniti popravka zemljišta unošenjem kalcijumovih đubriva i stajnjaka, organskog đubriva.
Jedan praktičan primer uticaja hraniva, tačnije N, P i K se može pokazati na način koliko 1 kg hraniva proizvodi kilograma pšenice:
- 1 kg azota daje prinos od 19 kg pšenice,
- 1 kg fosfora daje prinos od 5 kg pšenice,
- 1 kg kalijma daje prinos od 3 kg pšenice.
Opis N, P, K elemenata i njihov značaj za biljke
AZOT (N)
Azot je konstitutivni elemenat koji učestvuje u izgradnji hlorofila, belančevina, nukleinskih kiselina, nukleotida. Za azot se može reći da je najvažniji element u zemljištu se nalazi u organskom i mineralnom obliku. Za biljke je pristupačan u mineralnom obliku, kao nitratni NO3 I amonijačni NH4.
Ukoliko se unese u velikim količinama i preko plodova biljaka dospe u čovekov organizam (nitrati NO3 koji prelaze u nitrite koji blokiraju hemoglobin), može izazvati oboljenja ni malo naivna, kao npr. poremećaj snabdevanja organizma kiseonikom koji se ispoljava tako što hemoglobin izgubi svoju normalnu funkciju vezivanja kiseonika u krvi. Takođe, u probavnom traktu može graditi kancerogene nitrozamine.
Agrohemijska analiza zemljišta se ne radi zbog zabave, već zbog potreba biljaka za dovoljnom količinom mineralnog đubriva u zemljište, pa se preporuka daje da bi se đubrivo unelo pri zasnivanju i u prihrani sa tačno propisanom formulacijom i količinom, a ne da se pri zasnivanju mešana đubriva NE unose, a onda se u prihranu unesu doze i više nego što treba.
Simptomi na biljkama usled nedostatka azota
Listovi su sitniji, a boja cele biljke i listova je žuto-zelena. Biljke su niske u porastu, a korenov sistem je je jače razvijen. Stvorena organska materija se više troši na razvoj korenovog sistema, a rezerve za biljku su manje. Klip, klas, krtola, grozd, zadebljali koren i drugo su slabije razvijeni i prinos je manji.
Simptomi viška azota
Cela biljka je tamno zelene boje, listovi su bujni i dolazi do neracionalne potrošnje vode putem transpiracije. Žita se intezivno bokore, a zbo zasenjivanja prizemnih delova biljaka, stablo se izdužuje, što dovodi do smanjene otpornosti biljke na poleganje, bolesti i štetočine. Ćelije biljke su izdužene, ćelijski zidovi su tanji, biljke su neotporne na stresne situacije. Koren im je slabije razvijen što sve dovodi do smanjenja prinosa.
FOSFOR (P)
Fosfor je takođe neophodan konstitucioni hranljivi makro elemenat, koji ima značajnu ulogu u izgradnji važnih organskih jedinjenja kao što su nukleotidi, nukleinske kiseline, fosfolipidi, koenzimi, a i učestvuje u prometu energije. U zemljištu se nalazi u organskom i neorganskom obliku, a za biljke je potreban pogodan oblik za usvajanje i to u obliku fosfata, odnosno fosfatnih jona.
Simptomi nedostatka fosfora
Nedostatak fosfora se posebno ispoljava u hladnim prolećima. Prvi uočljiv znak nedostatka je usporen rast biljke kada biljka zaostaje u porastu za 10 do 14 dana. Listovi su u početku tamno zeleni, kasnije prelaze u crveno-ljubičastu. Pojavljuju se nekrotične pege, listovi se suše i opadaju. Stablo postaje nežno i neotporno na bolesti, štetočine i nepovoljne vremenske uslove. Kada iščupate jednu biljku, videćete da je korenov sistem slabije razvijen, kraći i manje razgranat.
Simptomi viška fosfora
Vidljivi simptomi se veoma retko javljaju, jer se fosforni joni u zemljištu jako brzo vežu, ali može izazvati nedostatak nekih mikroelemenata kao što su gvožđe (Fe), cink (Zn), mangan(Mn), bakar (Cu), bor (B). Takođe, izaziva smanjenje porasta biljaka, smanjenje veličine listova, skraćuje stablo, a nova istraživanja pokazuju da smanjuje i prinos.
KALIJUM (K)
Kalijum nije konstitutivni elemenat, ali predstavlja deficitarni makro element, koji se u biljnim ćelijama nalazi u jonskom obliku ( K + jon), veoma je pokretan, utiče na vodni bilans biljaka, učestvuje u sintezi i premeštanju ugljenih hidrata, reguliše fotosintezu i utiče na na rad enzima i koenzima.
Simptomi nedostatka kalijuma
Pri nedostatku kalijuma porast biljaka je usporen a zatim rast i prestaje. Na starijim listovima se prvo pojavljuje nekroza na vrhu lista i duž ivica i broj nekrotiranih pega se povećava. Rubovi lišća se savijaju na dole. Stablo je tanje, pa je zbog toga neotporno na poleganje. Koren je kratak i slabo se grana, što nepovoljno utiče na kvalitet i čuvanje ploda. Smanjuje se opšta otpornost biljaka, sadržaj šećera i na kraju i prinos.
Simptomi viška kalijuma
Što se tiče viška kalijuma, biljke su tolerantnije na veće koncentracije pa se simptomi ređe javljaju. Ukoliko ima viška kalijuma dolazi do nedostatka kalcijuma (Ca), magnezijuma (Mg), bora (B), cinka (Zn), mangana (Mn). Dolazi do pojave prevremenog opadanja lišća, nekroze. Produžava se vegetacija, a smanjuje kvalitet proizvoda, smanjenjem sadržaja šećera. Javlja se poremećaj u radu stominog aparata, što znači neravnomerno otpuštanje vode, raniji pad i kasni povratak turgora i neracionalna potrošnja voda. Skraćuje se period fotosinteze…
Iz svega gore navedenog jasno je koliko je važno voditi računa o ishrani biljaka, kao i o zemljištu na kome se vrši proizvodnja kako bi se proizveo kvalitetan proizvod i dobili zadovoljavajući prinosi.
