Uzgoj spanaća nije težak, ako se zna šta mu pogoduje i osnovna tehnologija uzgoja, a reč je povrtarskoj kulturi koja može da se gaji gotovo cele godine i koja ima značajno mesto u ishrani. Savete za uzgoj daje dipl. inž. poljoprivrede Marija Janjić, stručni savetnik Poljoprivredne stručne i savetodavne službe Vranje.
Spanać se uzgaja i koristi na području Irana više od 2.000 godine, a najveću proizvodnju ima Kina, gde se proizvodi na oko 500.000 hektara. Kod nas se gajii na jako malim površinama iako je zahvalna kultura za uzgoj i veoma tražena, jer ima značajno mesto u ishrani. Naime, spanać je bogat mineralima, vitaminima, celuloznim vlaknima i ima visok sadržaj karotena, vitamina C i vitamina B grupe, kao i visok sadžaj gvožđa.
Reč je o jednogodišnjo zeljastoj kulturi, sa tankim razgranatim korenom. Stabljika je visine 30-40 cm, a u generativnoj fazi može da dostigne i visinu do jedan metar. Donji listovi imaju dugačke drške i jajastog su oblika, dok srednji listovi imaju više šiljast oblik ili su nazubljeni ka osnovi. Listovi su tamno zelene boje i naizmenično su raspoređeni do vrha stabljike, dužine 2 – 30 cm i širine 1 – 13 cm. Spanać je dvodoma biljka, oprašivanje se vrši vetrom, a plod je orašica koja pri osnovi nosi semenkusa kljunastim izraštajem i ne otvara se.
Uslovi za uzgoj spanaća
Spanać je biljka dugog dana i umerene klime. Minimalna temperatura klijanja je 2℃, optimalna oko 20℃, dok na temperaturi većoj od 30℃ seme spanaća ne niče. Optimalne temperature rasta i razvoja su 18 – 22℃. Niže temperature negativno utiču na kvalitet listova koje bude sitnije i deblje.
Spanać se proizvodi kao rani i kasni prolećni, letnji, rani i kasni jesenji i ozimi usev, odnosno može se gajiti gotovo cele godine, u zaštićenom prostou i na otvorenom polju. Usevu spanaća pogoduju lakša i srednje teška zemljišta pH vrednosti 6 – 7. Gaji se u plodoredu i zbog kratke vegetacije spanać se dobro uklapa u plodosmeni sa drugim povrtarskim kulturama.
Priprema zemljišta i setva
Za ranu setvu spanaća zemljište treba pripremiti u jesen i to oranjem na dubinu 25 – 30 cm uz primenu mineralnih đubriva. Predsetveno pripremom u proleće površina zemljišta treba biti poravnana i fine mrvičaste strukture kako bi se omogućila što ravnomernija setva.
Vreme setve u proleće je određeno klimatskim uslovima. Setva se u povoljnim klimatskim uslovima u našoj zemlji može obaviti već krajem februara meseca, a ukoliko postoje opasnost od pojave jakih mrazeva, setvu je sigurnije obaviti krajem marta. Setva od kraja februara pa sve do kraja juna osigurava berbu tokom celog leta. Za jesenju proizvodnju setva se obavlja u avgustu mesecu, a ozima setva spanaća u oktobru i to se za ovakvu proizvodnju biraju sorte kojesu otporne na niske temperature.
Dužina vegetacije do berbe spanaća je od 65 – 75 dana. Setva spanaća na porodičnim gazdinstvima obavlja se ručno, a na većim površinama preciznim sejalicama uz međuredni razmak od 15 – 30 cm, razmak u redu 3 – 5 cm i na dubinu od 3 – 4 cm. Za jedan hektar potrebno je 20 – 40 kg semena, a norme setve određuju se na osnovu apsolutne mase i klijavosti semena.
Nega spanaća
Ne preporučuje se gajenje spanaća na zemljištima koja su nađubrena organskim đubrivima zbog nakupljanja većih količina nitrata koji prelaze u nitrite i tada mogu biti opasni po zdravlje ljudi. Upravo iz ovog razloga đubrenje spanaća, naročito azotnim đubrivom, mora biti pažljivo isplanirano i sprovedeno.
U toku vegetacije treba obaviti 1-2 međuredna okopavanja, i to dok se listovi nerazviju tako da zatvore redove. Uz zalivanje svakih 10-15 dana treba izvršiti jedno prihranjivanje (kada je u fazi 3-4 lista).
Berba spanaća i prinos
Spanać se za svežu upotrebu bere kada ima 6 – 8 dobro razvijenih listova. Bere se pre pojave cvetne stabljike. Zbog toga je u letnjem periodu vreme berbe vrlo kratko, svega 2 – 4 dana. Berba se na manjim površinama obavlja ručno dok se na većim površinama spanać kosi odgovarajućim kombajnima koji pokošeno lišće odmah prenose u vozilo i transportuju na preradu.
Prinos spanaća zavisi od roka setve, kultivara, vremena berbe i ostvarenog sklopa, pa može varirati od 10 – 20 t/ha za prolećni i ozimi spanać, a za jesenji 15 – 30 t/ha. Ukoliko se gaji na manjim površinama (u baštama) prinos je oko 1-1.5 kg po m2.
Neposredno posle berbe potrebno je spanać oprati u hladnoj vodi i ocediti i nakon toga pakovati u rastresitom stanju u prikladnoj ambalaži.
