Bentonit je jedno od najpopularnijih sredstava za bistrenje belih i roze vina, i prema nekim podacima počeo je da se koristi još početkom prošlog veka. Često se postavlja pitanje da li da se vino bistri bentonitom, odnosno da li će na taj način vino da se oštetiti. Savete daje savetodavac za tehnologiju u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi Kruševac Slađana Cvetković.
Bentonit je glina koja je po sastavu hidratisani aluminosilikat (Al2O3 x 4SiO2 x xH2O). Jako bitna odlika bentonita je ta da ima veliku moć bubrenja, pa u sebe može da primi ogromnu količinu vode i time poveća dodirnu površinu u vinu. Zato se i priprema na taj način da se prvo potopi u vodu nekoliko sati pre nego što se doda u vino, kako bi nabubreo i povećao površinu. Bentonit za bistrenje vina, mora da bude čist i bez ikakvih primesa, bez mirisa i ukusa.
U vinogradarstvu i vinifikaciji za bistrenje vina, posebno belih vina, bentonit je često korišćena supstanca. Kada je u pitanju bezbednost po zdravlje, a prema studijama, bentonit se smatra sigurnom supstancom u prehrambenoj industriji. Istraživanja su pokazala da ima nisku toksičnost i da se lako uklanja iz vina tokom procesa filtracije.
Da li bentonit utiče na aromu i teksturu vina?
Sa stanovišta organoleptičkih karakteristika vina, postavlja se pitanje da li korišćenje bentonita može uticati na ukus, aromu ili teksturu vina. Prema istraživanjima, dodatak bentonita u propisanim količinama obično ne dovodi do značajnih promena u organoleptičkim karakteristikama vina. Međutim prekomerna upotreba bentonita može dovesti do gubitka nekih pozitivnih sastojaka, kao što su aroma i boja, zbog svoje sposobnosti vezivanja različitih supstanci.
Naučna istraživanja potvrđuju da je bentonit efikasan u uklanjanju nepoželjnih čestica iz belih vina, poput proteina i tanina. Studije su pokazale da se bentonit može koristiti za postizanje stabilnosti i bistrog izgleda vina bez značajnog gubitka kvaliteta.
Koja se količina koristi?
Količine koje se dodaju u vino zavise od mnogo faktora i postoje metode za njihovo tačno određivanje. Genralno, idu od 40 do 200g/hl, za zdrava vina i u umerenim klimatskim uslovima kakvi vladaju kod nas. Ukoliko su idealni uslovi prisutni u vinu, prvenstveno temperatura od 12 do 15 stepeni i da vino nema neki specifičan problem.
Kada se vino izbistri, potrebno je otočiti bistro vino tako da talog ostane na dnu. Talog po mogućstvu profiltrirati da bi se vino iz taloga moglo upotrebiti.
Iako je bentonit često korišćen, istraživanja takođe razmatraju alternative za bistrenje vina, u cilju očuvanja prirodnosti i kompleksnosti. Međutim, nema konkretnih dokaza da su ove alternative uvek superiornije u odnosu na bentonit u svim slučajevima.
