Krmna repica se se seje sve do sredine septembra. Ozimi tip krmne repice se koristi za proizvodnju stočne hrane koji se u rano proleće razvija do punog rasta i već krajem aprila stiže kao sveža stočna hrana. Koristi se isključivo kao zelena krma ili za silažu, a najbolje uspeva posle svih ratarskih useva, a najbolje posle leguminoza i strnina.
Perko ili krmna repica je novija kultura nastala ukrštanjem Brassica comestris – repa i Brassica pecinesis – pekinški kupus. Dosta podseća na uljanu repicu po izgledu, samo je dosta bogatija lisnom masom. Visina je oko jedan metar, nekad i više.
Priprema zemljišta i setva
Krmna repica voli plodna i neutralna zemljišta i može da se gaji svuda gde uspeva uljana repica. Seme klija na minimalnoj temperaturi od 3-5⁰C, a optimalna temperatura za rast i razvoj je 16-20⁰C.
Dobro podnosi niske temperature (-25⁰C), međutim, do propadanja useva može da dođe ako se poseje kasno i ako budu jače i duže golomrazice. Zato je važno voditi računa o roku setve.
Najbolje je da se seje posle strnih žita, ranog povrća, ozimih krmnih useva. Osnovna obrada je duboko oranje na 30 cm, bar mesec dana pre setve. Nakon oranja brazde se odmah zatvaraju kako bi se sačuvala vlaga u zemljištu.
Đubrenje i prihrana
Perko dobro reaguje na đubrenje stajnjakom i osokom kao i mineralnim đubrivima. Na srednje plodnim zemljištima treba uneti 30-40 t/ha stajnjaka, 60-80 kg/ha azota, 60-80 kg/ha kalijuma. Stajnjak i 2/3 fosfora i kalijuma treba uneti pod osnovnu obradu. Ostatak P i K zajedno sa ½ N uneti pod površinsku pripremu zemljišta. Drugi deo azota se unosi u vidu prihranjivanja. Prihranjivanje useva vrši se kada biljke dobiju par pravih listova, a ostala posle svakog otkosa.
Košenje i upotreba
Zelena krma se može koristiti u ispaši, kao pokošena masa ili kao silaža. Ukoliko se gaji kao glavni usev, daje 2-3 otkosa. Prvi otkos je nakon dva meseca od setve a sledeći nakon mesec i po dana. Kod postrne setve mogu se do jeseni skinuti dva otkosa. Kod jesenje setve prvi otkos se skida rano u jesen a drugi rano u proleće u fazi punog cvetanja tako da se posle može zasnovati nov usev. Pri kosidbi rano u jesen, treba voditi računa da visini otkosa bude od 7-8 cm, kako bi se omogućila što bolja regeneracija i uspešnije prezimljivanje biljaka.
Siliranje zelene krme se može obaviti u drugom delu cvetanja biljaka, da bi smanjo procenat vode. U silo masu treba dodati potrebnu količinu suve mase kao što je slama, seno ili kukuruzovina… Prinos zelene krme se kreće od 50-80 tona po hektaru.
dipl.ing. Gordana Rehak, PSSS Šabac