Neizbalansirana ili nedovoljna ishrana jedan je od glavnih uzroka kasnije neplodnosti junica i njihove slabe proizvodnje u kasnijim laktacijama. Ishrana junadi i priplodnih junica do godinu dana znatno je jednostavnija od ishrane teladi ili proizvodnih krava. Savete za ishranu daje Miloš Marković, master stočarstva i savetodavac Poljoprivredne stručne i savetodavne službe Niš.
Ishrana priplodnih junica podrazumeva obroke koji su uglavnom sastavljeni od kabastih hraniva i manje količine koncentrata. Koja će se hrana koristiti zavisi od godišnjeg doba i uslova na gazdinstvu. Tokom leta može se koristiti zeleno hranivo koje je proizvedeno na prirodnim ili sejanim travnjacima. Zatim, koristi se seno, silaža, rezanci repe i druga sočna voluminozna hraniva, kao i razni nusproizvodi prehrambene industrije. U manjoj meri i kvalitetnija slama strnih žitarica, kao što su ovas, pšenica i ječam, te kukuruzovina.
Koncentrovani deo obroka
Uz zelenu masu, silažu ili seno leguminoza kao koncentrovani deo oborka može da se koristi prekrupa zrnevlja žitarica dopunjena smešom mineralnih materija i kuhinjske soli, sastavljena tako da zadovoljava potrebe junica u hranljivim materijama, a u saglasnosti sa normativima za ovu kategoriju.
Dnevna ishrana junica
Važno je istaći da junad tek sa napunjenih 4 meseca počinju da konzumiraju sočnu hranu, prvenstveno silažu.
Sa 6 meseci obrok mladih junica se najčešće sastoji od 3 kg sena, količina silaže ili zelene mase do 12 kg, i oko 1,5 kg koncetrata po grlu dnevno.
U periodu do 12 meseci seno se može smanjiti na 1,5-2 kg, zelena masa ili silaža povećati na 13-15 kg, a koncentrat izostaviti ili bolje davati u količini od 1kg po grlu dnevno.
Dinamika ishrane i napajanja
U uslovima ograničene ishrane junice se hrane dva puta dnevno, dok u uslovima ishrane po volji hrana treba da stoji stalno na raspolaganju. I tada dopremanje hrane u jasle se obavlja dva puta tokom dana, a pokazatelj ishrane po volji je da u momentu ponovnog hranjenja u jaslama ostane oko 10% neutrošene hrane.
Voda stoji sve vreme na raspolaganju grlima, tako da je konzumiraju tokom celog dana, bez ograničenja. Količina potrebne vode uslovljena je obimom i sastavnom konzumirane hrane i uslovima sredine, odnosno izmene vazduha, i kreće se u granicama od 3,5 do 5,5 kg vode po kg konzumirane suve materije obroka.
U normalnim uslovima junice se hrane u osnovi kabastim hranivima u prirodnom obliku, sa malim udelom koncentrata.
Glavni cilj pravilne ishrane
Postoje mogućnosti jeftine ishrane, ali uvek mora biti na umu da junice uvek moraju biti obezbeđene energijom, proteinima, mineralnim materijama i vitaminima. Glavni cilj u odgoju ženskog priplodnog podmlatka jesu restriktivni obroci u udelu proteina u obroku. Razlog tome je što se potencira porast formata ženskih grla, a ne telesne mase kao kod muške junadi u tovu.
Navedeni obroci normirani za mali udeo koncetratnog dela obroka u ukupnoj količini, a obrok se bazira na kabastim voluminoznim hranivima kako bi se potstakao rast predželudaca junica. Tako će kasnije kao krave moći da unose veliku količinu hrane tokom dana, a time i proizvedu veće količine mleka.
Prirast junica i standardi telesnih težina
Postoje normativi ishrane i težine junica, u pojedinim razdobljima života, kojih bi se trebalo pridržavati. U skladu sa shvatanjima o optimalnoj dinamici prirasta telesne mase priplodnih junica, razrađeni su i standardi telesnih težina, koje junice moraju dostići u pojedinim uzrasnim razdobljima, zavisno od intenziteta ishrane, a u vezi s tim daju se i norme potrebnih hranljivih materija.
Prirasti junica u odgoju od pola godine do godinu dana se kreću od 850 do 750 g dnevno. Sa porastom dnevni prirasti se blago smanjuju, ali nije poželjno da su manji od 700 g na dan, niti veći od 850 g na dan. Restriktivnom ishranom i normiranjem hraniva postiže se prosečan i najpovoljniji prirast od 750 g po grlu na dan. Najbitnije je grla održati u dobroj kondiciji i ne dozvoliti da uđu u izgladnelu i pothranjenu kondiciju, kao ni u tovnu.
