Gragorice služe za ishranu stoke, a postoji više vrsta grahorica. Među najvažnijima su obična, maljava i panonska. Koji su uslovi za uzgoj, kako se kombinuje sa strnim žitom možete saznati u narednim redovima, a savete daje dipl. Ing. Gordana Rehak iz PSSS Šabac.
Grahorice se koriste za ishranu stoke i to u zelenom stanju, za siliranje i u obliku sena, ali i kao zelenišno đubrivo. Prekrupljeno zrno služi kao koncetrovana stočna hrana.
Obična i panonska grahorica su jednogodišnji usevi, dok maljava može biti jednogodišnja i dvogodišnja. Maljava i panonska su ozimi usevi, a obična može da se gaji i kao ozimi i kao postrni usev.
U zelenoj masi i senu grahorice, nalazi se značajna količina sirovih proteina 23,7% koji sadrže dosta esencijalnih amino kiselina i 24,2% sirove celuloze. Grahorice za zelenu masu i seno, kose se rano u proleće pa zemljište ostavljaju slobodno za postrni usev. Takođe zemljište ostavljaju bogato u azotu, što treba imati u vidu prilikom đubrenja narednog useva, ostavljaju zemljište rastresito i nezakorovljeno, i zbog toga su jako dobre kao predusevi.
Koren grahorice je vretenast i dobro razvijen. Stablo je nežno razgranato i polegljivo i može da ide u visinu 50-250 cm. Plod je mahuna a jare forme za proizvodnju semena stasavaju za 120-130 dana, a ozime za 240-270 dana. Od setve do početka košenja, kod jarih grahorica prođe 50-70, a kod ozimih od 200-240 dana.
Gragorice mogu da dosta dobro da podnesu niske temperature. Ozime mogu da podnesu i do -25⁰C ako je usev pokriven snegom. Međutim, golomrazica je štetna. Takođe, dobro podnose visoke temperature, ali duže suše imaju negativan uticaj.
Setva grahorica
Vreme setve ozime grahorice je u drugoj polovini septembra i početkom oktobra, a jare početkom marta. Ne treba ih sejati na zemljištu koje ima visok nivo podzemnih voda, već na zemljištu sa slabo kiselom reakcijom, mada uspevaju i na kiselim i na alkalnim zemljištima.
Preporuka je da se grahorice gaje u plodoredu. Ozime najbolje uspevaju posle ranog krompira i strnih žita. Ako se grahorice koriste za zelenu masu, nakon njih mogu da se gaje sve njivske kulture. Međutim, grahorice za seme nisu dobar predusev strnim žitima, jer se osipaju, pa se posle dobija zakorovljen usev.
Zemljište se obrađuje duboko, a ako se seju posle strnih žita zemlju treba odmah oljuštiti od strništa i krajem avgusta uneti đubrivo, pa dobro zaorati.
Gragorice se uvek seju sa nekim strnim žitom kako bi imale oslonac. Prema ispitivanjima najbolje je kombinovati sa ovsem, pa sa ječom ili sa raži.
Najveći prinos zelene mase daje u kombinaciji, gde je učešće grahorice oko 25%. Najbolje seno je sa ovsem, kao i prinos, ali stiže nešto kasnije od drugih kombinacija. Seme strnog žita i grahorice treba da bude u odnosu 3:1, 1:1, 1:2, 1:3 ili 1:4. Mešanje veće količine semena strnog žita sa manjom količinom semena grahorice, dobija se veći prinos zelene mase, dok se pri većem udelu semena grahorice dobija bolji kvalitet zelene mase i sena.
Dubina setve je 4-5 cm. Setva se obavlja uskoredo za zelenu masu (12-15 cm) i širokoredo za seme (30-40 cm) u redu.
Đubrenje
Grahorica je veliki potrošač hraniva, ali pošto dolaze posle šubrenih okopavina, đubre se samo sa mineralnim đubrivima i to 30-40 kg/h azota, 70-90 kg/h fosfora i 80-100 kg/h kalijuma. Pred setvu se unese celokupna količina azota i 1/3 P i K, dok se 2/3 P i K unosi pod osnovnu obradu.
Žetva
Kada će da se kosi zavisi od namene grahorice, odnosno svrhe gajena. Ako se koristi kao zelena masa i seno kosi se u punom cvetanju i formiranju prvih mahuna. Daje visoki prinos zelene mase od 30-40 t/ha.
