Anaerobni uslovi se postižu u silo-objektima čiji su zidovi nepropustljivi za vazduh i koji su pogodni za dobro sabijanje mase koja se silira. Seckanje, sitnjenje prekrupnjivanje ili drobljenje mase povećavaju mogućnost sabijanja i istiskivanja vazduha, čime se ubrzava proces fermentacije (vrenja) i konsolidacija spremljene silaže.
Što je masa manje sabijena, odnosno što je više vazduha (kiseonika) zaostalo u siliranoj masi, to će period oksidacije trajati duže, a gubici u hranljivim materijama će biti veći. Istovremeno će doći i do jačeg zagrevanja nedovoljno sabijene zelene hrane i smanjenja hranljive vrednosti proizvedene silaže.
Vlažnost sirovine koja se silira ima presudan značaj za uspeh siliranja, posebno za kvalitet, upotrebnu i hranljivu vrednost spremljene silaže. Treba odmah istaći da sirovine sa manje od 20 odsto suve materije najčešće daju malovrednu silažu koja sadrži previše kiselina, često i velike količine kiseline što silaži daje karakterističan oštar i neprijatan miris i ukus. Takvu silažu i stoka nerado jede, a može da izazove i poremećaje u varenju, pojavu proliva, pogotovo kod mlađih grla i pobačaj kod bremenitih životinja.
Otuda, po pravilu, treba silirati sirovine sa što više suve materije, i po potrebi obaviti provenjevanje. Ukoliko je to neizvodljivo, sirovine sa mnogo vlage treba mešati sa suvim, kabastim i drugim hranivima kako bi se dobila masa odgovarajuće vlažnosti, odnosno sa poželjnom količinom suve materije.
Siliranje zelenih biljaka i priprema silažnog sena
Pri siliranju zelenih biljaka poželjna vlažnost se postiže njihovim ubiranjem u određenoj fazi razvića, i po potrebi, provenjavanjem. Tako, na primer, zeleni kukuruz treba silirati u fazi pune voštane zrelosti zrna, a lucerku i slične kulture u fazi pred cvetanje, i to uz obavezo provenjavanje (prosušivanje). Ukoliko se koristi neki konzervans tada se zelena lucerka može silirati i bez prosušivanja.
Pri spremanju senaže (silažnog sena) vlažnost može iznositi samo od 35-45 odsto. Međutim, pošto se takva poluprosušena masa veoma teško sabija siliranje treba da se obavi u najboljim objektima koji se gotovo hermetički zatvaraju. Uz dobro usitnjavanje mase. Vlažno ili nedozrelo zrno žitarica (kukuruza, ječma, sirka) može se konzervisati mlečno kiselim vrenjem ili uz potrebu konzervansa sa još manje vlage , odnosno vlažnošću od 28-35 odsto ili nešto više.
Bitno je da se pri silitanju mlečno kiselim vrenjem zrno sitni ili gnječi, a klip kukuruza melje radi što uspešnijeg sabijanja, pravilnog previranja i smanjenja gubitaka oksidativnim putem.
