Brusnica je poznata kao izvor mnogih lekovitih, hranljivih i zaštitnih sastojaka, koji se koriste u proizvodnji lekova, kozmetičkoj i prehrambenoj industriji. Poznata je u narodu kao prirodni antibiotik. Svest potrošača o blagodetima brusnice je visoka, te masovna proizvodnja za komercijalnu potrošnju je ideja koju vredi razmotriti. Savete o uzgoju daje mr Branko Tanasković, iz PSSS Čačak.
Brusnica je drvenasta, zimzelena puzavica koja je prepoznatljiva po plodovima bogatim antioksidansima, antocijanima i falvonoidima, ka o i visokom sadržaju viamina C i B, provitamina A, kalcijuma, magneziju, fosfora, kalijuma, vlakana.
Američka ili pitoma brusnica je polegli zimzeleni žbun. Poseduje kožaste listove koji su preko leta tamno zelene boje i sjajni, a zimi gube hlorofil i postaju crveni, te se može reći i da je dekorativna biljka.Pun rod dostiže za 4-5 godina, a prinos u rodnoj godini iznosi 0,5-1,3 kg po jednoj biljci.
Uslovi za uzgoj brusnice
Kao što je već napomenuto, brusnica ne traži posebne uslove za uzgoj. Za normalan rast i razvoj potrebno je ocedito, struktruno i rastresito zemljšte pH vrednosti 1,2-5,2 (nešto kiselije zemljište. Cvetovi su delimično samooplodni, te bi trebalo saditi bar po dve sorte u zasadima radi oprašivanja.
Ukoliko zemlja ima veću pH vrednost od 5,2 potrebno je da se pri sadnji u jame doda kiseli supstrat, a posađene biljke se onda prihranjuju amonijum sulfatom.
Sadnja i nega
Sadnice brusnice se sade u jame dubine 20-30 cm koje su pođubrene. Razmak između sadnica međuredno treba da bude 2,5-3 metra, a uredovima 1-1,5 metar. Na ovaj način sadnje je potrebno oko 3,000-4,000 sadnica po hektaru.
Brusnica ima plitak koren i zato je neophodno da se zemljšte u prvoj godini stalno održava vlažnim, ali je važno da zasad ne bude suviše zabaren ili poplavljen. Podnosi hladnoću i mraz do -40 stepeni Celzijusovih.
Kako američka brusnica obrazuje stolone i širi se horizontalno, poželjno je da se ugrade granične lajsne, kako bi se njen rast usmeravao u lejama i omogućio nesmetani prolazak mehanizacija i radnika.
U uzgoju brusnice treba posebnu pažnju obratiti na korov, jer je izuzetno štetan, a najbolje se suzbija okopavanjem, plevljenjem i malčiranjem. Nakon par godina (dve do tri godine) brusnica uglavnom pokrije površinu leje i nema potrebe za okopavanjem. Takođe, kako bi se biljka održala u dobrom stanju potrebno je da se orezuju dugi lastari, a da se ostavljaju rodne grane.
Jednu od najvećih opasnosti za brusnicu predstavlja gljivično oboljenje koje izaziva truljenje korena. Može da se pojavi i pegavost lista se raspoznaje po svetlocrvenim mrljama koje se javljaju na listovima. Od štetočina, najviše se javlja voćni crv.
Berba, čuvanje i upotreba
Berb zrelih plodova se obavlja pre prvih jesenjih mrazeva. Plodovi mogu dugo da ostanu sveži, a mogu se čuvati u zatvorenim posudama u frižideru (ako je manji broj biljaka) i ukus se neće promeniti ni posle dva meseca.
Brusnica može da se koristi za pripremu osvežavajućih sokova, čajeva, posebno se upotrebljava kao preventiva za više bolesti, a vrlo je efikasan lek protiv kandide.
