Proizvodnja šljive u Srbiji najvećim delom obavlja se u brdskim predelima Centralne Srbije. Područja Blaca, Valjeva, Čačka, Užica jesu tradicionalni krajevi za uzgoj ove voćarske kulture. Osim ovih krajeva, koji su verovatno i prva asocijacija na šljivu, postoje regioni prepoznatljivi po drugim kulturama, ali u kojima se šljiva polako vraća u obliku modernijih zasada sa savremenijom tehnologijom gajenja.
Jedan od takvih krajeva je i područje knjaževačke opštine. Ona je pre svega najprepoznatljivije po proizvodnji oblačinske višnje (1.200 ha) i slovi za kraj koji proizvodi najkvalitetniju oblačinsku višnju. Međutim, zadnjih godina obnovljeni su i zasadi pod šljivom. Procena je da kvalitetnih zasada, gde je dve trećine u petoj godini, ima oko 220-300 ha.
O ovoj voćarskoj kulturi, motivima za uzgoj šljive, očekivanjima, razgovarali smo sa jednim od proizvođača. Goran Miletić je u isto vreme i otkupljivač i vrsni poznavaoc voćarskih prilika u ovom kraju.
Kada kažemo oko 300 ha zasada šljive na kakve tačno zasade mislimo? Ukupne površine, uključujući i one koje se rade na starinski način (koji se obiđu pred trešenje, kupljenje šljive), okućnice ili je došlo vreme modernijih zasada?
‚‚Svakako, kada kažem 220-300 ha mislim na modernije zasade šljive gde je prosečna starost 2/3 zasada oko pet godina. Da se razumemo, to nisu zasadi guste sadnje gde je međuredni razmak 4 m, a u redu 0,75-1 m sa sistemom za navodnjavanje, protivgradnom mrežom i sl. Ali ipak govorimo o uređenim zasadima koji se redovno režu, đubre, štite od bolesti i štetočina. To su zasadi sa oko 500-660 stabala po hektaru, sve u zavisnosti od sadnje (5×4 m ili 5×3 m). Mišljenja sam da je jako bitno upravo međuredno rastojanje između biljaka od 5 m. To su zasadi čiji su vlasnici relativno mlađi ljudi, spremni da saslušaju savet i sprovedu sve zahteve struke koji se tiču savremene voćarske proizvodnje.
Zahvaljujući tome što sam i sam proizvođač, otkupljivač, ali i trgovac (apotekar), uspevam da okupim veći deo ozbiljnijih proizvođača. Starih, iskusnih, ali i mlađih novijih proizvođača koji polako menjaju navike svojih predaka i hrabrije ulaze u implementaciju savremenijih tehnologija. Meni je cela porodica uključena u ovaj posao (proizvodnja, otkup, apoteka). Glavnu podršku imam u sinovima i njihovim porodicama, koji su u ovom poslu, tako da nama ovaj posao nije u kratkoročnom fokusu već ga gledamo kao dugoročan plan koji može biti izlaz mnogim porodicama u knjaževačkim selima“, objašnjava Goran Miletić.
Koji su prosečni prinosi u ovakvim zasadima šljive i koji je sortiment?
‚‚Kada u Srbiji govorimo o prinosima šljive moramo licitirati sa prinosima od 7-35 t/ha. Ovakav raspon upravo govori o strukturi zasada i o starosnoj strukturi proizvođača. Ali nažalost i od toga da još uvek zavisimo u velikoj meri o vremenskim uslovima. Temperaturama i vlažnosti u vreme zrenja, prolećnim mrazevima, količinama padavina tokom vegetacije, grada. Mi nismo doveli naše zasade do savršenstva, u smislu da ne zavisimo od grada, kiše, velike insolacije. To bi podrazumevalo uvođenje sistema za navodnjavanje, mreže i sl., a to su za nas ipak prevelike investicije. Ali ako govorimo o prinosu i mislimo na ove nove zasade koje smo spomenuli, naši prinosi se kreću od 20-30 t u normalnim godinama.
Bilo je godina kada su neka stabla šljive u mom voćnjaku nosila i po 120 kg. Naravno da se radi o ekstremima, ali 50-60 kg po stablu je realnost. Što se sortimenta tiče ja sam lično pristalica šljive Stenly (Stenli) jer se po meni radi o šljivi koja je i po krupnoći, rodnosti i drugim organoleptičkim svojstvima stvorena za proizvođača koji istovremeno gaji šljivu za razne namene (konzum, smrznuta, suva šljiva, rakija, džemovi…). Tolerantna je na šarku šljive što je svakako velika prednost. Naravno u sortimentu osim Stanly-ja imamo i čačanske selekcije koje pokazuju vrhunske rezultate u zavisnosti od toga šta proizvođač želi i koje tržište “gađa” (čačanska lepotica, čačanska najbolja, čačanska rodna)”, ističe Goran.
Pored posla sa višnjom koji je dominantan u delu proizvodnje, a još više i ozbiljnije u otkupu, otkuda šljiva i zainteresovanost za ovu kulturu?
‚‚Brdski tereni u okolini Knjaževca, idealna nadmorska visina i klima osim za uzgoj višnje pogoduje i uzgoju šljive. Radi se zatim i o tradicionalnom voću koga naši ljudi od pamtiveka rade i poštuju. Postoji tradicija uzgoja šljive u nas. Sa druge strane šljiva je kultura koja je rentabilna u smislu ne prevelikih ulaganja. Lakša je za berbu što je jako bitan momenat zbog manjka radne snage i cene koštanja iste. U odnosu na neke druge voćarske kulture pa čak i na našu višnju, šljiva je rentabiljnija. Sa cenom od 0,2 eura u otkupu koja je uslov svih uslova i očekivana u mnogim godinama, šljiva je rentabilnija kultura od višnje. Treće, postoji i već razvijena logistika po pitanju otkupa (siguran plasman roda). To proizvođačima daje neku sigurnost. Nekako nam se i prirodno veže i ide posle posla u višnji i završetka berbe pa možemo celokupnu logistiku prebaciti na šljivu. Svakako imanje još jedne voćarske kulture daje određenu sigurnost u nepovoljnim uslovima i mogućnosti da se delimično popravi šteta kroz drugu”, navodi Goran.
Da li postoje problem i šta su poteškoće u proizvodnji šljive?
‚‚Iskreno govoreći, problema u samoj proizvodnji i nema. Prilično smo ovladali tehnologijom proizvodnje, zaštite i eventualne probleme brzo rešavamo uz kordinaciju ljudi iz struke. Mi smo stalno u kontaktu sa strukom i ljudima, kolegama iz struke. Uvažavamo njihova mišljenja. Razmenjujemo sa njima naša iskustva i zaista za sada većih problema nema. Kroz organizaciju skupova po selima naše opštine i prisustva naših partnera iz sfere zaštite, ishrane, otkupa, trudimo se da pred svaku sezonu upoznamo sve naše kooperante i kolege proizvođače sa svim novostima koje nas čekaju u narednoj proizvodnoj sezoni.
Ispostavlja se da je najveći problem i rak rana za proizvođače veliko variranje u ceni šljive koja ide od 10-40 dinara/kg u nekim godinama. Primera radi prošle godine je plaćana 40 dinara pa i nešto više jer je rod bio katastofalan zbog kasnih mrazeva i malih količina. Ove godine kada je i rod dobar i solidan kvalitet cena 10-12 dinara. Tvrdim da kao što cena od 40 i više dinara za kg šljive nije realna tako je i ova cena od 0,10 eur-a potpuni fijasko za proizvođače. Mislim da ako realno sagledamo nivo ulaganja i očekivanu zaradu, 1 ha šljive proizvođaču treba doneti oko 500.000 dinara/ha bruto. Drugim rečima čarobna cifra, po meni, koja bi dugoročno zadovoljila proizvođača je 0,20 eur/kg”, kaže Goran za naš portal.
U kom smeru vaša proizvodnja ide i gde plasirate vašu šljivu?
‚‚Ja konkretno svoju proizvodnju sa 1,5 ha realizujem kroz proizvodnju suve šljive. Naravno da jedan deo za ove potrebe i otkupim od lokalnih proizvođača. Imam sušaru kapaciteta 5 t/dan. U ovom segmentu ima poteškoća takođe i naravno vezana su isključivo za realizaciju, plasman suve šljive. Bilo je godina kada je plasman suve šljive bio jako isplativ posao. Polako nas guše narastajuća proizvodnja ovog proizvoda u Moldaviji, Francuskoj, Severnoj Americi. Postajemo nekonkurentni na svetskim tržištima. Ja trenutno na lageru imam 35 t suve šljive od čega je 5 t prošlogodišnje nerealizovane. Samo u Blacu i okolini imate 90-tak domaćinstava koja poseduju svoje male sušare i bave se proizvodnjom suve šljive. Trenutno svako od ovih domaćinstava ima lager suve šljive od 7-10 t .
Kažu da je stara Srbija nekada prodavala Amerikancima i Francuzima 30.000 t suve šljive i od tog posla spasavala budžet i svoju privredu. Danas ne možemo izvesti ni 4.000 – 5.000 t na svetska tržišta. Ko nas je to prestigao, usavršio se, pokupio naša tržišta? Da li smo baš toliko nemoćni da napravimo kvalitetniji krajnji proizvod? Lepše upakovan, spreman za nečije rafove, a da ne prodajemo rinfuz robu? Verovatno nam je svima i nama proizvođačima i otkupljivačima, izvoznicima, privrednoj komori (državi), potrebno više strategije, organizacije, menadžmenta. Ja se iskreno nadam da možemo da se vratimo na glavna svetska tržišta ovom robom jer nam kvalitet naše robe to omogućava i sigurno imamo šta da ponudimo”, kroz apel završava Goran naš razgovor.
Adama Srbija
