U poslednjih nekoliko meseci, kada god je sastanak udruženja poljoprivrednika sa ministarkom poljoprivrede Jelenom Tanasković, na stolu je i tema dugovanja poljoprivrednika prema Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje. Član Fiskalnog saveta Srbije, dr Nikola Altiparmakov, na pitanje, kako ovaj problem može da se reši a da ne bude na teret ni poljoprivrednicima, a ni državi, kaže da se Fiskalni savet zalaže za ukidanje obavezne naplate penzijskih doprinosa u slučaju poljoprivrednika.
Prema poslednjim raspoloživim statističkim podacima Fonda PIO zaključno s novembrom 2023. godine, ukupno ima 136.376 poljoprivrednih penzionera čija je penzija, bez januarskog povećanja, 17.225 dinara.
Pritom, broj poljoprivrednika, za koje se poslednjih meseci traži način kako da im se naplate sva zaostala potraživanja za penzijsko i invalidsko osiguranje, konstanto je u padu, piše Politika. Glavni razlog koji poljoprivrednici navode za ovako slab odziv je što su izračunali da im se ne isplati da plaćaju jer im penzije manje od iznosa koji mesečno uplaćuju za ove svrhe.
Kako Altiparmakov navodi, javni sistem penzionog osiguranja zamišljen je pre više od jednog veka kao sistem penzijskog osiguranja za radnike koji primaju redovne mesečne zarade, gde se deo tih isplata odvaja za penzijske doprinose i na taj način se obezbeđuje izvor za penzijske prihode ostarelih radnika. Međutim, taj koncept nije pogodan za poljoprivrednike, čiji su prihodi sezonski, a ne redovni i još na to – neizvesni.
Kako dalje navodi, u Srbiji obavezno osiguranje poljoprivrednika nikada nije istinski zaživelo, već je isplata poljoprivrednih penzija i u najboljim godinama dotirana sa 80% iz budžeta.
Šta je rešenje?
Prema Altiparmakov-a rečima, veliki broj zemalja je poljoprivrednike isključio iz sistema obaveznih penzijskih doprinosa i omogućili su im da doprinose plaćaju dobrovoljno, dok bi oni koji ih ne plaćaju bili pokriveni sistemom socijalne zaštite. Kao primer naveo je Rumuniju, koja je upravo ovakvu reformu razmatrala i usvajala pre nekoliko godina.
Zato je Fiskalni savet pre nekoliko godina preporučio da se ukine naplata penzijskih doprinosa za poljoprivredne osiguranike (eventualno da se ostavi samo za one imućnije sa, na primer, zemljišnim posedom većim od 10 hektara) i da se zaštita poljoprivrednika u starosti organizuje kroz sistem socijalne zaštite, budući da su sadašnje poljoprivredne penzije ionako samo minimalno veće od iznosa novčane socijalne zaštite.
„Pri tome, trošak za budžet od ukidanja obavezne naplate doprinosa od poljoprivrednika bio bi krajnje marginalan (0,1 odsto budžetskih prihoda), a poljoprivrednici koji to žele mogli bi da nastave dobrovoljno da uplaćuju doprinose i na taj način ostvare uslove za starosnu poljoprivrednu penziju. Na ovaj način bi se ne samo pojednostavio i unapredio penzijski sistem već bi se postigla pravednija raspodela javnih sredstava i omogućila dodatna zaštita i beneficije poljoprivrednoj populaciji koja je, u proseku, među ugroženijim u Srbiji „, ističe dr Altiparmakov.
Ministarstvo razmišlja o reprogramu duga za PIO
Ministarstvo poljoprivrede aktivno radi na pronalaženju rešenja i u prethodnom periodu je održan niz sastanaka sa predstavnicima PIO fonda, Poreske uprave i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Kako bi se izašlo u susret poljoprivrednim proizvođačima i pronašlo prihvatljivo rešenje problema dugovanja poljoprivrednika prema Fondu PIO trenutno se razmatra mogućnost da se poljoprivrednicima odobri reprogram odnosno da im se odobri odlaganje plaćanja dugovanog iznosa na rate, do 60 meseci, a poljoprivredniku koji bude redovno izmirivao dospele obaveze koje su odložene, uključujući i svoje redovne obaveze u skladu sa zakonom biće otpisan deo kamate.
Izvor: Politika