Po glavi stanovnika godišnje pojedemo oko 50 kilograma krompira. Dr Đorđe Vojnović sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta napominje za Dnevnik da godišnje sa njiva dobijemo u proseku od 450.000 do 500.000 tona i da imamo dovoljno krompira za domaće potrebe i za izvoz. Međutim, površine pod krompirom se smanjuju.
Prema navodima prof. dr Žarko Ilin sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu površine pod krompirom su se značajno smanjile u odnosu na pre nekoliko godina zbog visokih troškova ulaganja i prekomernog uvoza koji obara cene domaćem povrću.
Kilogram belog i crvenog krompira na pijacama i u marketima košta od 100 do 150 dinara, dok je cena na veliko kod povrtara od 50 do 60 dinara.
U ataru sela Sirig u opštini Temerin veliki proizvođač krompira Branislav Zelenović, koji proizvodi krompir već 30 godina, imaće, u proseku, 50 tona po hektaru. Kako navodi za Dnevnik, za setvu je potrebno mnogo novca, a ima sezona kada je jeftin, jer se dosta i uvozi, te mnogi povrtari ne mogu da izdrže nisku cenu i veliki ulog.
Prema njegovim rečima, po hektaru je potrebno oko 8.000 EUR kada se računaju troškovi za seme, zaštitu i navodnjavanje. Najveća stavka je semenski krompir. Njegov krompir je zdrav, što su analize pokazale, krtole su velike, pa je dobio dozvolu da prodaje i izvan zemlje.
Uvoz krompira
Iako krompir izvozimo, dosta i uvozimo, jer trgovinski lanci imaju svoju politiku. Prema podacima Privredne komore Srbije, prošle godine smo uvezli blizu 47.950.000 kilograma krompira i platili ga 18.271.812 EUR.
Najviše ovog povrća smo kupili iz Francuske 27.800.000 kilograma a potom i iz Nemačke 9.230.000 kilograma i iz Holandije 5.642.000 kilograma.
Samo za osam meseci ove godine uvezli smo 41.780.000 kilograma krompira. Podaci PKS kažu da je na domaće tržište stizao iz čak 26 zemalja. Po količinama, najviše ga je bilo iz Francuske, Nemačke i Belorusije.
Povrtarima treba cena koja je adekvatna ulaganjima
Prof. dr Žarko Ilin kaže da se ulaganje u krompir kreće od 8.000 do 10.000 EUR po hektaru, a od te sume polovina je potrebna za kupovinu semena.
„Visoki troškovi setve i jeftin krompir doprineli su da svake godine imamo sve manje domaćeg krompira“ – kazao je prof. dr Ilin i naveo da bi dobra cena – evro po kilogramu bio najbolji podsticaj za povrtare da se vrate setvi ovog povrća i budemo veći izvoznici, jer za to imamo dobre preduslove, plodne oranice. Kako dalje navodi, povrtarima nisu potrebne subvencije, već samo cena koja bi bila adekvatna ulaganjima. To bi bio najbolji podsticaj, više bi se sejao, a kupci su na domaćem tržištu, pošto je krompir u ishrani stanovništva najzastupljeniji u odnosu na drugo povrće.
Izvor: Ekapija
