Organska proizvodnja – zaštita useva

Organska proizvodnja u poljoprivredi kao što je opšte poznato isključuje upotrebu hemijskih sredstava tokom kompletnog tehnološkog procesa. Cilj je da se dobije zdrav, uz pomoć prirode dobijen proizvod. Daje se apsolutna prednost kvalitetu u odnosu na kvantitet. Proizvođači organskog voća i povrća širom Srbije ističu da je zaštita useva najveći problem.

„Sama organska proizvodnja podrazumeva neki balans sa prirodom. A u tom balansu nema mesta za hemikalije. Sam pristup toj organskoj proizvodnji, ta karika jeste kako da se zaštiti usev a da se pri tome ne koriste hemikalije, to je osnov.„ – rekao je Siniša Ilinčić.

Proizvođači organskog bilja često muku muče sa plasmanom, jer su organski proizvedene kulture skuplje od običnih konvencionalnih proizvoda do kojih se dolazi upotrebom hemije. Brojne teškoće se javljaju tokom same proizvodnje.

„Postoje tri manje-više osnovna problema kada treba zaštiti svoju biljku tokom proizvodnje. Jedni su korovi, drugo su insekti i treće su bolesti. Kad su korovi u pitanju u organskoj proizvodnji to se mehanički uništava. Oni ne predstavljaju neki veliki problem osim što iziskuje mnogo fizičkog rada. Kada su insekti u pitanju, to zavisi od vrste do vrste. Tu pomaže od sakupljanja do klopki. Postoje još neke varijante koje se dobijaju isto od bioloških proizvoda. Ali kod organske ili bilo koje proizvodnje najveći problem su biljne bolesti.“ – napominje Siniša Ilinčić.

Univerzalni lek ne postoji

Biljnih bolesti ima mnogo a univerzalnog leka nema. Jedan od problema se može rešiti prevencijom. Suština leži u uspostavljanju što čvršćih veza sa prirodom i poštovanjem njenih principa, koje savremeni čovek odavno ne doživljava na pravi način.

„I čovek, i životinja i biljka su deo prirode i treba da žive u ravnoteži sa tom prirodom. To je koncept organske proizvodnje. Vraćanje svih nas u ravnotežu sa prirodom. Kada se izbaci iz ravnoteže čovek, on bude podložan bolestima, isti je princip i sa biljkama. U tome je sličnost, a razlika je u tome da čovek može da ozdravi, biljka ne može da ozdravi. Biljka ima drugačiju logiku, drugačije razmišlja. Ona će svaki deo koji oboli da odbaci i ona tera sledeće. Čovek je drugačiji, ako se raseče to će da zaraste i taj deo je tu. Međutim biljka razmišlja drugačije i veština se sastoji u dve stvari kod zaštite bolesti. Prvo da se biljka održava u takvoj kondiciji i takvom stanju da bude jaka da može da se izbori sa bolestima.“ – rekao je Siniša Ilinčić.

Pad imuniteta ne šteti samo čoveku

Jasno je da organska proizvodnja zahteva da se sama biljka izbori sa potencijalnim bolestima. Zadatak odgajivača je da biljci stvori takve uslove koje će im omogućiti jak imuni sistem za borbu protiv bolesti. Ali treba znati i odakle biljama preti najveća opasnost.

„To su paraziti slabosti. To su bolesti koje napadaju, već nekako pod stresom, oslabljenu biljku. Imamo agresivne bolesti, njih je mnogo manje. Više imamo problema sa bolestima koje su rezultat nekog pada imuniteta, kao i kod čoveka. Slične one stvari koje izbace čoveka iz ravnoteže, slične stvari izbace i biljku. Sve ono što činimo da biljku osnažimo a to je prostor, voda, hrana na svim nekim normalnim principima. To osnažuje biljku da se ona sama nosi sa tim biljnim bolestima.„ – napominje Siniša Ilinčić.

Ono što odgajivač organskih proizvoda još može da učini, a što može višestruko da mu se vrati je da biljku zaštiti od viška vlage. Tim činom već je uradio veliki posao.

„Ako je kuća vlažna, čovek je bolestan. Ako je štala vlažna, životinja je bolesna. Ako je biljka vlažna, ako se pretera sa zalivanjem, onda je biljka bolesna. To mora da bude u ravonteži. Na taj način možemo da zaštitimo naše biljke od velikog broja parazita, koji su paraziti slabosti. Znači da mi tu biljku treba da održavamo, da je oko nje čisto, provetreno, da nije preterano ni sa jednim elementom i da razumemo potrebe te biljke.“ – rekao je Siniša Ilinčić