Akvaponska proizvodnja – biljke rastu šest puta brže, a prinosi su tri puta veći

0
691

Na domaćoj poljoprivrednoj sceni, nisu retki primeri eksperimentalnih preduzetničkih poduhvata, koji su nesvakidašnji i avangardni, ali je samo mali broj proizvođača istrajao na tom često nepredvidivom i veoma izazovnom putu, kojim hode samo najodvažniji i najuporniji. Vesna i Srđan Radin, bračni par iz Stapara, koje su štampani i elektronski mediji pre 8 godina predstavili kao pionire u akvaponskoj proizvodnji, uspeli su da realizuju svoju jedinstvenu poslovnu viziju, i dan danas slove za poljoprivrednike koji su otvorili vrata budućnosti poljoprivrede u Srbiji.

Spyrale Adama 1120x1080

Akvaponija – tiha ekološka revolucija u proizvodnji hrane

Nekada se govorilo „raste kao iz vode“, a u ovom sistemu, biljke se zaista i nalaze u vodi, a ne u zemlji, priča nam na početku posete, idejni tvorac tog sistema kod nas, Srđan Radin i pojašnjava na koji način on funkcioniše. Kada je reč o prihrani, ne koriste se kravlje, konjsko ili zečije đubrivo, već riblji izmet.

Riba je hladnokrvna životinja, ne prenosi bolesti, što je jedna od glavnih prednosti u odnosu na tradicionalno baštovanstvo. U tom kontrolisanom sistemu, prirodno isfiltrirane vode, sa hranljivim elementima, u simbiozi egzistiraju ribe, biljke i bakterije.

Galenika Libreto Vinova loza 1120x180

Reč je, kako nastavlja ovaj inovator i proizvođač zdrave hrane, o urbanoj ekološkoj priči, koja štedi sve moguće resurse, pored ostalog i vreme utrošeno u rad, budući da priroda sve sama odrađuje. Ovaj sistem zahteva samo prisutnost čoveka, kao nadzornog lica, dnevno petnaestak minuta. Nema okopavanja, plevljenja, zalivanja, samo hranjenja ribe i nege biljaka. Uštede vode su i do neverovatnih 98 posto, ističe Radin.

PROČITAJTE I...  Da li paradajz treba orošavati vodom po lišću?

Organski vid proizvodnje koju naš zakon još uvek ne prepoznaje

Mada je potpuno očigledno da se radi o gotovo savršenoj organskoj proizvodnji, naši inertni birokratski propisi onemogućavaju izdavanje odgovarajućih sertifikata, koji bi to i potvrdili. Da je zaista reč o proizvodnji bez primene hemijskih preparata, Srđan potkrepljuje činjenicom da su u sistemu ribe, koje bi uginule kada bi došle u kontakt sa bilo kakvom hemijom.

Na samo 200 kvadrata, Srđan i njegova supruga Vesna, u sezoni proizvedu 700 kilograma šarana i čak četiri tone paradajza. Sistem je, kako naglašava Radin, izuzetno potentan, široka je lepeza onoga što možete da proizvedete pod kontrolisanim uslovima. Kada je reč o vrstama riba, u ovom sistemu se mogu koristiti sve priobalne, slatkovodne ribe, čak i kečiga ili rečna jegulja.

Što se tiče biljaka, svi cvetasti zeljasti usevi su pogodni, ističe Radin, dodajući da su oni nedavno počeli sa uzgojem korijandera, bosiljka, rukole, celera, peršuna, krastavca, špargle, čak i ruže. Njihov trenutni eksperiment su crni, beli i crveni biber, čija semena su uvezli iz Italije, i nadaju se da će se i ti začini uskoro naći u njihovoj ponudi. Jedna od prednosti ove proizvodnje je i činjenica da vam nisu potrebni hektari, i na malim površinama možete da proizvedete robu ekstra kvaliteta.

PROČITAJTE I...  Korisni saveti iskusnog proizvođača organskog povrća i voća

Investicije su velike, ali dugoročne

Kako objašnjava naš sagovornik, glavni adut akvaponije su proizvodi veoma svežeg i intenzivnog ukusa i mirisa, koji su pri tom maksimalno bezbedni. Oni su testirali svežinu svog paradajza, držali su ga 65 dana u frižideru, i nisu uočili nikakve promene na njemu. Proizvodi iz akvaponskog sistema što duže stoje, ukus im je intenzivniji, zbog prirodnog sazrevanja, navodi naš sagovornik.

U ovom sistemu biljke rastu 6 puta brže i ostvaruju se 3 puta veći prinosi. Investicije su velike, ali su dugoročne, poručuje Srđan. Po metru kvadratnom plastenika, investicija je oko 250 evra, prednost sistema je što ne postoji amortizacija, ulog je dugotrajan, sve je od metala i plastike, jedino što se mora zameniti je plastenička folija nakon pet godina. P

rema Srđanovim rečima, akvaponija predstavlja alternativu tradicionalnom baštovanstvu. Nada se da će u Srbiji da zaživi održivo poljoprivredno preduzetništvo. Budući da na ovu proizvodnju ne utiču poskupljenja đubriva, derivata, električne energije, čak ni nestašica vode, Radini su u prilici da svoje proizvode prodaju i po nižim cenama.

Zdravi i kvalitetni proizvodi uvek nađu put do kupaca

Pod brendom “Vodena bašta”, Radini sa kućnog praga prodaju sveže plodove paradajza, pasirani paradajz bez aditiva, konzervansa, sa sremušem, a uskoro će pripremiti i paletu poluproizvoda, poput dimljenog šarana i hladno ceđenog organskog začinskog ulja, za inostrane kupce.

PROČITAJTE I...  Kako se gaji BOB: Jedna od najzdravijih mahunarki

Kako nam je rekao, njima nisu potrebne agresivne marketinške kampanje, najbolja reklama su im zadovoljni kupci. Njihov paradajz je stigao i do jedne 90-ogodišnje bake, koja je, nakon što je pojela paradajz koji su joj poslali, rekla da ju je taj ukus vratio u detinjstvo, i od tada nije jela tako ukusan paradajz, što je za njih pokazatelj da im je proizvodnja zdrava i bezbedna.

Najbolja potvrda za to da rade ispravnu stvar su i njihovo četvoro dece – Irina, Ognjen, Ilija i Andrija, koji sa ponosom ističu da su mamini i tatini akvaponski farmeri. Vredno zuje i rade u plastenicima kao pčelice, a neretko i preuzimaju njihovu ulogu, budući da sa zujalicama simuliraju oprašivanje biljaka. Nisu probirljivi kada je reč o radnim zadacima, i sve odrađuju kroz igru i zabavu.

Iako po struci nije agronom, Srđan se može pohvaliti da pomaže izgradnju akvaponskih sistema u okolnim zemljama – Crnoj Gori, Hrvatskoj, Makedoniji, a u Staparu će od proleća naredne godine pokrenuti i ogroman sistem od 1.000 kvadratnih metara, koji će se zvati „H2O FARM“. Reč je o jedinstvenoj farmi u Evropi, svetskih razmera, u kojoj će se proizvoditi desetine tona zdravog povrća i oko tona zdravog šarana.

Opširnije možete pogledati u video prilogu na početku teksta.

Sagovornik: Srđan Radin, poljoprivrednik iz Stapara

Prethodni tekstZašto odgajivači ovaca tapkaju u mestu?
Sledeći tekstLG AVENUE – Veoma rana sorta pšenice za rekordne prinose

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime