SELEN kao lekovita i začinska VIŠEGODIŠNJA biljka

0
368
selen
Foto: Wikimedia.org / Autor: 4028mdk09 - CC BY-SA 3.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=10216137

Selen je stara kultura proverenog lekovitog dejstva u narodnoj medicini, a kao začinska biljka daje poseban ukus jelima. Može da živi do 8 godina, a ovako se gaji.

Spyrale Adama 1120x1080

Selen je poreklom iz Persije, odakle je raširen po čitavoj Evropi. Prijatnog je i aromatičnog ukusa.U pitanju je višegodišnja zeljasta biljka koja brzo raste i može da dostigne visinu od 2 metra.

Koristi se za lečenje organa za varenje i disanje i često se daje zajedno sa drugim biljkama iz porodice Apiaceae. Ima lekovito dejstvo kod ljudi koji imaju grčeve u crevima.Osim kao diuretik, upotrebljava se i kao stomahik, karminativ i blag ekspektorans. Blag čaj od sušenog lista selena koristi se za ispiranje bolnog ždrela i protiv groznice. Koren selena pomaže pri oboljenju bubrega i mokraćnih kanala, u lečenju gihta i otklanjanju reumatičnih bolova.

LIBRETO 1120x180

Osim u lekovite svrhe, selen se upotrebljava i u proizvodnji likera i kod konzerviranja hrane, a u kulinarstvu kao začin i dodatak jelima.

Uzgoj selena

Za gajenje selena su pogodna plodna, duboka, humusna, srednje vezana zemljišta. Iako nije osetljiv na mrazeve, za uzgoj se preporučuju topli položaju kako bi biljka dala više etarskog ulja.

PROČITAJTE I...  Berba lekovitog bilja u maju - šta nam je na raspolaganju?

Selen traži dosta vlage, a koren prodire duboko, te je potrebno jesenje oranje na 40 cm dubine, a u proleće se obavi ravnanje, drljanje i valjanje.

Seme selena zadržava klijavost dve godine. Na početku sporo raste i u prvoj godini formira rozetu listova. Vegetacija u drugoj i narednim godinama počinje rano, već u martu, a stablo obrazuje krajem maja. Plodovi sazrevaju neravnomerno, tokom jula, a puno zrenje je početkom avgusta.

Selen živi 6-8 godina, međutim, plantažno se iskorišćava 3-5 godine, nakon čega se smanjuje prinos lista i stabla, a koren postaje šupalj.

Svi delovi biljke (i nadzemni i podzemni) sadrže etarsko ulje, a najznačajnije je etarsko ulje dobijeno iz korena.

Godišnji prinos herbe jeste 10—20 t, od čega se dobije 8—20 kg/ha etarskog ulja. Prinos plodova je 400—600 kg/ha, od čega se dobija 3—6 kg etarskog ulja. Od prinosa 6—8 t/ha svežeg korena dobija se 5—6 kg etarskog ulja

Izvori:  Kišgeci, Jan (2009). Lekovito, aromatično i začinsko bilje. Beograd, Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije, Olivera Gavrilović, stručni saradnik

Prethodni tekstProleće u februaru i uticaj na useve
Sledeći tekstNajekonomičnije povrće koje možete da gajite u bašti

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime