Povrtarska proizvodnja je kompleksna, a kada se tome doda insistiranje na tradiciji, onda je to pravi izazov. Elvira Bačuv favorizuje tradicionalni pristup poljoprivrednoj proizvodnji i možda je jedna od poslednjih krstaša u borbi za očuvanje zdrave i tradicionalno proizvedene hrane. Izazovi postoje ali postoji jedan tajni recept koji je tera da istraje, uprkos svemu.
Kada starije proizvođače ili one koji su poljoprivrednu proizvodnju nasledili ili je porodično nastavljaju pitate šta oni podrazumevaju pod organskom proizvodnjom, svako će vam reći da je to način na koji se nekada radilo. Ono kako su se naše bake i prabake bavile povrtarskom proizvodnjom, voćarskom i manje više uzgajale bilo koju poljoprivrednu kulturu, kada nije bilo današnjih tehnologija i hemijskih sredstava koje pospešuju proizvodnju. Jednu baš takvu proizvodnju nasledila je i Elvira Bačuv nakon što se udajom doselila u porodicu svog supruga, koja se već bavila povrtarstvom. Baš taj, stari dobri i prirodni način uzgajanja povrća, rešila je da sačuva do danas.
Porodica Bančuv ima oko šest hektara obradive zemlje danas. S obzirom na to da su deca odrasla i otišla iz sela i danas više ne mogu učestvovati toliko često u porodičnoj proizvodnji, povrtarstvo je zadržano na jednom hektaru a ostalo je namenjeno ratarskim kulturama.
Elviru smo zatekli jedan vikend pre završetka ovogodišnje sezone. Kaže još jedan izlazak na pijacu i vreme je zasluženom odmoru, jer je ova godina bila izuzetno teška i sušna. Povrtarske kulture koje gaji, iziskivale su dosta zalivanja. Kada je paprika u pitanju, kod nekih sorti je to kaže bilo dovoljno, a kod nekih ne.
Kada su paradajz i kupus u pitanju, Elvira je dala sve od sebe da i ove kulture budu dobre i u teškoj godini. Na kraju se to negde i isplatilo i u pogledu prinosa i u pogledu nalaženja puta do kupaca.
Naša domaćica ne odustaje od tradicionalne proizvodnje kaže nikada. Voli način na koji se prvobitno upoznala sa povrtarstvom i upravo zbog te ljubavi, uvek nalazi načina da u svojoj proizvodnji ostane jedinstvena. Ona kaže da voli takozvanu „uniformisanost“ kada su sorte, na primer, paradajza u pitanju, te je neretko jedina i prva koja uzgaja posebne vrste.
Biološka zaštita i povrtarska proizvodnja
Ona insistira da u svojoj proizvodnji ne koristi hemiju, čak i kod zaštita kultura. Ako baš mora, onda je to na prirodnoj osnovi i isključivo od prirodnih preparata koje sama pravi. Kao preporuku kod ovog vida zaštite, savetuje koprivu baš onako kako su i stariji proizvođači nekada koristili, jer i veruje i pokazalo se u njenoj današnjoj proizvodnji, da se bez hemije može.
I danas je porodica Bančuv jedina koja je u Belom Blatu istrajala u većoj povrtarskoj proizvodnji. Iako godine koje su za njima nisu bile lake, čak su i sve teže, Elvira kaže da su motiv negde i kupci koji su ostali verni još od početka. Sa druge strane, tu su i sve mlađi koji se okreću kvalitetu domaće proizvodnje.
Sve što su do danas stekli i proizveli, uglavnom su sopstvenim sredstvima i sa onim što su imali. Ali godine su sve teže za plasman proizvoda i Elvira ozbiljno razmišlja o smanjivanju ili čak i odustajanju od proizvodnje jer računice sve manje ima. Ipak, naša domaćica, uverili smo se, zaista ovaj posao radi sa puno ljubavi. Ma koliko umorna bila na kraju sezone, mi smo joj ipak poželeli da se vidimo i na proleće, u jednoj novoj, lepšoj i nadasve lakšoj poljoprivrednoj godini.
