Dragan Vukobrat iz Kikinde, već 39 godina se aktivno bavi proizvodnjom razne vrste povrća. Po struci je diplomirani inženjer mašinstva, a, kako kaže, posle toliko godina rada, doktorirao je poljoprivredu. Nije se pokajao što se upustio u povrtarske vode, ali kaže da je to hleb sa sedam kora, i da je bilo potrebno puno mukotrpnog rada i snalaženja, kako bi se održao u tržišnoj utakmici, sve ove godine. Vrtoglavi porast cena inputa, ubeđen je, ugasiće mnoga gazdinstva na severu Banata.
Problemi u povrtarstvu
Otvoreno tržište, sa oštrom konkurencijom iz Hrvatske, Makedonije i Albanije, ali i nelojalna konkurencija, predstavljaju „rak ranu“ kikindskih povrtara, požalio nam se Dragan. Hrvatskim povrtarima je neuporedivo lakše da posluju, jer imaju veću podršku države, a primera radi, kod njih je litar dizela 6 kuna, što je u dinarima 102 din., a i ostala ulaganja su im manja, dok je kod nas dizel gorivo skupo kao suvo zlato.
Cenu ovdašnjeg povrća, obaraju paradajz, kornišoni i zelena salata iz uvoza, a tada svako takmičenje gubi smisao, smatra naš sagovornik. Zbog svega navedenog, mnogi proizvođači iz očaja bacaju svoje proizvode, Dragan kaže, da je prošle godine bačeno 30 tona krompira u tom kraju, a onda se, paradoksalno, svega nekoliko meseci kasnije, desila nestašica tog krtolastog povrća.
Nova otkupna stanica- ušteda vremena, goriva i novca
Blagi optimizam, pojavio se prošle godine, jer je u Kikindi, posle dužeg vremena, otvoreno otkupno mesto, zahvaljujući kojem će kikindski povrtari moći da uštede gorivo, novac i vreme. Godinama su tamošnji povrtari svoje proizvode vozili do otkupnog mesta u Gospođincima, čime su gubili nekoliko sati dnevno, provodeći ih na drumovima, i u tom danu su retko mogli da se posvete bilo čemu drugom, osim prodaji robe.
Nova otkupna stanica u lokalu će im puno značiti, naglašava naš sagovornik. A kada ste mali proizvođač, poput njega, siguran otkup i dogovorena cena, su olakšavajuća okolnost, naročito u sezoni, kada su i po 15 sati zarobljeni u plastenicima. Vukobrat ih je, zahvaljujući svojoj osnovnoj struci, sam konstruisao i podigao, trenutno ih ima dva, po 400 kvadrata, u kojima gaji salatu i babura paprike, a prepoznatljiv je i po kornišonima, koje na periferiji Kikinde, na putu za Nakovo, gaji na otvorenom.
Mladi povrtari željni brze zarade
Vukobrat kaže da bi im bez pomoći fondacije „Prosperitati“, ali i sredstava od lokalne samouprave, borba za opstanak bila znatno teža. Plastenike, u kojima gaji povrće, Vukobrat je sam konstruisao i podigao, zahvaljujući, upravo beskamatnim kreditima od lokalne samouprave.
Dragan je zadovoljan odnosom države prema poljoprivrednicima. Istina je da na mladima povrtarstvo ostaje, ali mu je, ipak, žao što su podsticajna sredstva u najvećoj meri usmerena na proizvođače do 40 godina starosti. Mladi su, po njegovom mišljenju, željni brze zarade, a povrtarstvo nije posao za zaradu preko noći, te nažalost najveći broj njih brzo odustane.
Proizvodnja povrća se mora voleti, naglašava Dragan, i treba se prema njemu postaviti kao da ste svaki put u prvom razredu, jer zbog brojnih problema, uvek nešto novo može i mora da se nauči. Mladi u tom kraju, kako nam se požalio Dragan, ne žele da se odazovu na njihove oglase za sezonski rad, te je sve teže organizovati proizvodnju bez kvalitetne radne snage. Kada se neko od njegovih sezonskih radnika razboli, posao završavaju njegova supruga i on, jednostavno nemaju pogodnije rešenje.
Politika se umešala u Udruženja
Bio je naš sagovornik član raznih asocijacija i specijalizovanih Udruženja, ali se poslednjih godina, kako nezadovoljno ističe, njihova uloga izgubila. Ranije su dva puta nedeljno imali sastanke u Novom Sadu, sada su se ti susreti proredili, ili su se sveli na telefonske dogovore. Kaže da se politika umešala u njihove redove, i da je to glavni razlog nesloge među proizvođačima, jer pojedinci žele da njihovo mišljenje i stavovi budu dominantni, iako su često i pogrešni.
Mali proizvođači hrane ulažu nadljudske napore da bi se održali na zahtevnom tržištu, ističe Vukobrat, jer osim na domaće tržište nemaju gde da plasiraju svoju robu, za inostrano tržište, za sada, nemaju dovoljne količine. Uprkos svim nedaćama i teškoćama, Dragan ne odustaje. Kako kaže, površine pod plastenicima neće povećavati, ali verovatno ni smanjivati, a samo starost i nemoć će zauzdati njegov radni elan, zaključuje uz osmeh.
Sagovornik: Dragan Vukobrat iz Kikinde
