Vrbički beli luk održava celo selo već tri veka

0
361

Kupiti čokoladu iz Švajcarske, pivo iz Češke, beli luk iz Kine ili onaj proizveden u Srbiji? Pitanje je koje nam se nameće prilikom svake kupovine, a izbor je prepušten svakom od nas. Livia Seke iz Vrbice, sela koje je brendiralo svoj beli luk, koji ima oznaku geografskog porekla, ima jake argumente, zašto je bolje da se odlučimo za luk koji je odnegovan u banatskoj crnici, umesto onog uvezenog iz Kine. Kako nam je rekla, ne bi volela da zvuči kao da favorizuje ili nameće potrošačima luk koji oni proizvode, naravno da će svaki proizvođač za svoj proizvod reći da je najbolji i najkvalitetniji.

Adama Asorbital 1120x180

Vrbički beli luk se sam izborio za svoje mesto u srcima potrošača, on osvaja aromom, masivnim čenovima, intenzivnim, oštrim ukusom, visokim sadržaljem ulja, minerala i vitamina. Livia kaže da nema boljeg prirodnog antibiotika od njega, a mnogi su njime izlečili i visok krvni pritisak. Može se dugo čuvati, sa neizmenjenom svežinom i organoleptičkim svojstvima. Svako ko je probao vrbički, a odmah potom i kineski luk, zna da su neuporedivi, jer je uvozni bez karakterističnog mirisa, gorkog je ukusa, a postavlja se i pitanje odakle mu ta neprirodno bela boja.

PROČITAJTE I...  Proizvodnja povrća u Sovljaku

Sa nestrpljenjem iščekuju „zeleno svetlo“ za sertifikat

Zbog svega navedenog, podrška kupaca domaćim proizvođačima, poput Livie Seke, ali i brojnim drugim, koji žive i rade u ruralnim sredinama, je više nego dobrodošla. Ona se može izraziti tzv. ekonomskim patriotizmom, odnosno davanjem prednosti domaćim proizvodima prilikom kupovine, što bi, po mišljenju naše sagovornice, omogućilo opstanak mnogih malih proizvođača, koji se bore za svoje „mesto pod suncem“ na zahtevnom tržištu.

Galenika Talisman Skaut 1120x85

Vrbičani su u toj borbi otišli i korak dalje, osim oznake geografskog porekla, izborili su se i za sertifikat, koji bi trebalo da dobiju do kraja godine. Svesni činjenice da samo udruženi mogu da budu konkurentni, kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu, pre deset godina, dvadesetak proizvođača iz sela, formiralo je Udruženje „Vrbički prolećni beli luk“. Imali su jasno zacrtane ciljeve i viziju samog udruženja, neke od njih su, kako je istakla Livia, uspeli da realizuju, poput zaštite geografskog porekla, a pitanje je dana, kako je dodala, kada će dobiti i zeleno svetlo za sertifikat. Iako su imali brojne prepreke, odlučni su u nameri da tu priču finalizuju.

PROČITAJTE I...  Jesenji BELI LUK: Oktobar je pravi mesec za sadnju

Suša prepolovila rod vrednim vrbičkim povrtarima

Dok ne budu i zvanično dobili hologramsku markicu, koja bi im omogućila agresivniji prodor na tržište, Vrbičani će morati da porade i na obezbeđivanju skladišnog prostora, pre svega, savremene hladnjače većeg kapaciteta, koja bi im omogućila bolju pregovaračku poziciju sa nakupcima iz Centralne Srbije i Bosne i Hercegovine, a automatski i bolju cenu.

1120x180px

To će biti teško, zbog nesloge proizvođača, koja je, po njenom mišljenju i glavni razlog za superiornu poziciju preprodavaca, koji ih godinama ucenjuju niskim otkupnim cenama. Kada bi se udružili i striktno držali dogovorene cene, imali bi, smatra ona, bolju poziciju u odnosu na nakupce. Ali je to u praksi neizvodljivo, jer nemaju ujednačen kvalitet tog povrća, i mnogi nisu ni u prilici da traže više cene, jer nisu postigli odgovarajući kvalitet. Prošle godine to nije pošlo za rukom ni najiskusnijim proizvođačima, koji su svakodnevno zalivali svoje njive. Suša je  prepolovila rod vrednim vrbičkim povrtarima. Ako se tome doda i višestruko poskupljenje inputa, jasno je kakva će im biti računica na kraju godine.

U planu i finalni proizvodi od luka

40 – ogodišnja Livia, koja je u njihovoj porodici alfa i omega proizvodnje, već sada ima glavobolje kada pomisli na narednu sezonu, i na potencijalne probleme. Najveći izdatak su im, kako nam se požalila, kvalitetni radnici, koje je sve teže naći, uglavnom dolaze stariji ljudi iz okolnih sela. To im je nametnulo potrebu mehanizacije proizvodnje, ali to ne znači da će napuštati tradiciju ručne sadnje.

Adama Soratel 1120x1080

Livia je treća generacija u njihovoj porodici koja je nastavila tradiciju uzgoja autentičnog vrbičkog luka, i oseća kao obavezu da sačuva stare principe proizvodnje, uz minimalno uvođenje inovacija. Godišnje, njen suprug, sin i ona, na jednom hektaru zemlje,  u najidealnijim uslovima, proizvedu između 5 i 6 tona aromatičnog belog luka, ali, to je rekord koji su, kako nam je rekla, zabeležili svega par puta, to nije stalni trend, jer su se klimatski uslovi drastično promenili.

PROČITAJTE I...  Biraš i bereš sam: Bračni par iz Gadžinog Hana ponudili samousluživanje u plastenicima

Iako su postojale različite ideje o zaokruživanju proizvodnje finalnim produktima, poput raznih pasti, namaza od belog luka, trenutno nisu u mogućnosti da se upuste u takvu investiciju, ali, nakon dobijanja sertifikata, ne isključuju ni tu poslovnu investiciju.

Trifuzo Yeldon Savacoop 1120 x 180 px banera 01

Opširnije pogledajte u video prilogu gore.

Sagovornica: Livia Seke, povrtarka iz Vrbice

Adama Tomigan XL 1120x180
Prethodni tekstVašljivost stoke: Mere preventive i suzbijanja vaški
Sledeći tekstAktuelne mere nege i zaštite RASADA

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime