Atar sela Mladenovo, čini veoma različito zemljište, uverili smo se nedavno. Ratari ovog kraja, među kojima je sve više i mlađih generacija koje su poljoprivrednu proizvodnju nasledile, ipak ne odustaju od stalne borbe za kvalitet i prinose.
Dušan Manojlović jedan je od njih. U poljoprivredi je uz dedu i oca od malena. Ove godine na oko 40 hektara ima posejan grašak, što je nešto više površina pod ovom kulturom nego ranijih godina. A razlog je kaže jednostavan – stalna borba ne samo sa izborom kultura za posejati, već sa veoma teškim zemljištem.
Grašak na ovom zemljištu, uz pomno praćenje kulture, analize i adekvatnu dohranu i tretiranje zemlje, uspeva. Ali sve je mnogo drugačije danas, nego što je to bio slučaj sa poljoprivrednom proizvodnjom ovog kraja ranije.
Vratiti zemlji ono što je godinama uzimano
Dušan smatra da ljudi, pogotovo poljoprivredni proizvođači, moraju da počnu i vraćati zemlji sve ono što su iscrpljivali godinama. Ne mogu međutim ni očekivati nemoguće, od zemlje koja jednostavno nije stvorena za to. Svestan svega toga, Dušan je i ove godine povećao sadnju graška, koji se pokazao kao kultura koja je na ovakvom zemljištu zahvalna.
U Mladenovačkom ataru ove godine posađeno je oko 200 hektara graška. Proizvođa ima oko tridesetak. Prinosi prethodnih godina bili su od 3 do 3,5 tone po hektaru, a ove godine, nadaju se malo većem.
I ovogodišnji grašak biće prodat mešaonama štočne hrane. Cena od 36 i 37 dinara po kilogramu, bila je zadovoljavajuća i slična je pogođena kaže Dušan, i za ovogodišnji prinos. Ono što i priču oko cene zaokružuje u pozitivnom smislu, kada je Mladenovo u pitanju, je i takozvano neodustajanje od zadrugarstva ovog kraja. Podmlađuje se i radi sve više, ne bi li ova, vekovima stara srpska institucija opstala.
I na kraju, nismo mogli a da ne pitamo šta bi moglo ili moralo bolje, kada je proizvodnja graška i ostalih kultura, u ovom kraju u pitanju?
Našeg domaćina iz Mladenova, ostavili smo u iščekivanju boljeg prinosa graška i dobre vremenske prilike.
Opširnije pogledati u prilogu.
