Proizvodnja povrća na otvorenom i u plastenicima

0
2294
Agrosaveti - Proizvodnja povrca 01

Da povrtarska proizvodnja, ma koliko mala bila, kada se sa njom počinje može biti isplativa i celoživotna ukoliko se u njoj istraje i uloži truda, svedoči i primer poljoprivrednog proizvođača Dejana Ugrešića iz Kikinde. Sa prvim povrtaskim kulturama kaže, počeo je pre destetak godina u svojoj bašti. Danas je uspešni proizvođač nekoliko vrsta povrća, i na otvorenom prostoru, i kada je plastenička proizvodnja u pitanju, a tu ljubav pretvorio je i u porodični posao.

Spyrale Adama 1120x1080

„Krenuli smo prvo standardno, kako se kreće, u proleće sa proizvodnjom krastavaca i paradjza, kasnije se završavalo sa salatom i već narednih godina smo počeli da se bavimo proizvodnjom kornišona što nam danas glavni nosilac proizvodnje. Što se zatvorenog prostora tiče, površina je nekih 1500 kvadrata, a što se tiče otvorenog to je nekih hektar do hektar i po na otvorenom polju.“ – saznajemo od Dejana.

Kada je reč o plasteničkoj proizvodnji Dejan kaže da najviše uzgaja paradajz, zelenu salatu, spanać i rotkvice jedno za drugim, kako koje povrće pristiže, dok se na otvorenom ove godine prvi put okušao u proizvodnji paprike, a paradjz na špaliru i kornišoni su „stare“ kulture. Kao i za sve ostale proizvođače i naš domaćin kaže da je ovo svakako bila izazovna godina i za povrtarstvo.

LIBRETO 1120x180

Teška godina ali plasman proizvoda i njihove cene nisu toliko, kaže naš domaćin, sve naravno uvek može bolje ali treba ostati i realan u poljoprivrednim godinama kakve su ove poslednje bile.

PROČITAJTE I...  Povrtarska proizvodnja u selu Glogonj

„Konkretno nekih 60% do 70% se završava na kikindskoj pijaci i na veleprodajama po gradu, nešto malo robe je otišlo za Beograd, konkretno paradajza. Što se otvorenog tiče, krastavac kornišon smo u saradnji sa nemačkom firmom Alminger prodavali u Senti, to je zagarantovan otkup, zagarantovana cena. Cenama ne mogu da kažem da sam nezadovoljan, čini mi se da su se cene u poslednjih par godina iskristalisale, tu se vrte u nekih 10 do 15 dinara razlike, što gore, što dole. Nama proizvođačima je uvek malo ali ne treba biti nezadovoljan, treba biti pozitivno zadovoljan sa cenama.“ – kaže Dejan.

U svemu, bez obzira na kulturu, Dejan kaže da se kvalitet proizvodnje mora održati i tu nema pogovora. Ma koliko godina bila teška ili laka za povrtarsku proizvodnju njegova porodica trudi se da zadrži kvalitetnom ponudu koju već godinama ima, kao i kupce koji su i celu deceniju verni.

Od pre deset godina kada je sa povrtarstvom počinjao pa sve do danas, naš domaćin kaže da se mnogo toga promenilo, ishrana biljaka se i danas menja od sezone do sezone te na primer dodaci koji su se pojedinačno koristili, danas su objedinjeni i lakši za upotrebu. Ali iziskuju i stalno praćenje trendova i inovacija na tom polju tako da je sama proizvodnja kompleksnija nego ranijih godina. Slično je nažalost i sa pojavom insekata kao najvećom pretnjom povrću.

PROČITAJTE I...  Uprkos teškoj situaciji, bački povrtari optimistični

„Svake godine nešto novo se pojavi, svake godine su insekti otporniji u odnosu na prethodnu godinu i tu nastaje najveća problematika što se tiče proizvodnje povrća. Nisu toliko bolesti, bolesti se mogu sprečiti preparatima ali pojavi se insekt koji je rezistentan na neke preparate i to postaje učestali problem u ovoj proizvodnji. Verujte mi da strogo vodim računa o hemijskoj zaštiti, ja se nadam da svi tako rade. Poštujemo karencu i poštujemo preparate koje koristimo, koliko puta ih koristimo u toku godine i naravno šta koristimo.“ – ističe naš domaćin.

Dejan kaže da u poljoprivrednoj proizvodnji na kraju uvek treba ostati realan, stoga ne planira da širi postojeću ali će se truditi da još doprinese kvalitetu svojih proizvoda i u svim narednim godinama koje dolaze, ma kakve bile.

Opširnije pogledati u prilogu.

Prethodni tekstSavet stručnjaka: Nakon obilnih kiša obavezna kultivacija useva
Sledeći tekstBugarski uzgajivači najavljuju uništavanje 40 odsto zasada ruža

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime