Uljana repica je kultura koja daje sigurne prinose. U semenu ove biljke ima oko 40 procenata ulja i oko 20 procenata belančevina. Ranije je ulje repice korišćeno za osvetljenje i mazivo, a zatim i u industrijske svrhe. Razgovarali smo sa poljoprivrednikom koji je ove godine povećao površinu pod šećernom repom, ali i sa predstavnicima stručne službe na temu zaštite.
Poljoprivrednik iz Kaća Radoslav Bekvalac kaže da je rizična kasna setva, a sve je vezano za očekujuće padavine. Radoslav je postajao uljanu repicu na oko 30 hektara, kaže zbog dobrog iskustva u prethodnih 5 godina ove godine je povećao površinu pod tom kulturom. Pozna setva sa sobom, nosi rizik, zemljište je suvo i ono što je neophodno narednih dana jeste kiša kako bi seme jednako niklo.
Da je zahtevnija kultura o drugih govori činjenica da uljana repica traži ozbiljnu pripremu zemljišta, te su potrebe diktirale da mora da kupi mašinu koja se retko koristi, koja usitni do tančina zemlju kako bi zrno otišlo na istu dubinu i repica mogla jednako da nikne u isto vreme.
Ova kultura najbolje uspeva u umereno toplim i umereno vlažnim područjima. Minimalna temperatura za klijanje iznosi 3 do 5 stepeni. Prilično je otporna na niske temperature, naročito ako je zasejana na vreme može izdržati i do minus 20 pod snegom. I zato naš domaćin kaže da je ona veoma sigurna kultura. „Ko ovu kulturu uradi kvalitetno, neće imati gubitaka“ kaže Bekvalac.
Zaštita uljane repice
Zaštita uljane repice je kompleksna. Štetočina koja može naneti najviše štete tek ponekim usevima uljane, repice je repičina, lisna osa, kaže Milena Marčić iz Prognozno izveštajne službe zaštite bilja Srbije. Situacija je takva da imamo sada jedan mali procenat parcela koji je zasejan u najranijim rokovima setve. Oni su sada u fazi 5 do 6 listova.
Štete prave i pagusenice. Ove štetočine se hrane lisnom masom. Tražimo ih na naličju lista i ukoliko ih utvrdimo u brojnosti na nivou praga štetnosti tada se preduzimaju hemijske mere zaštite. Prag štetnosti bi bio jedna mlada pagusenica, po biljci, nju ćemo prepoznati tako što je ona svetlozelene boje ima crnu glavu, kaže Milena Marčić.
„Ovi vremenski uslovi izuzetno pogoduju razvoju ove štetočine, u toplim uslovima, recimo u popodnevnim časovima, kada temperatura pređe 24 stepena celzijusova, tada su gusenice izuzetno proždrljive i mogu da pojedu više od polovine svoje svoje težine“, dodaje Milena. Ukoliko se pojavi repičina lisna osa, a mere se ne izvrše na vreme, može doći do potpunog golobrsta useva, zaključuje naša sagovornica.
Treba da obratimo pažnju i na biljne vaši koje su značajne kao prenosioci fitopatogenih virusa. Takođe u novo posejanim usevima, uljane repice ne retko se pojavljuju i glodari. Ukoliko utvrdimo njihovu brojnost koja je na nivou druge kategorije, tada treba da preduzimamo i hemijske mere zaštite registrovanim rodenticidima.
Iskusni poljoprivrednici rado sarađuju sa savetodavnom službom i zaključuju da je svaka preporuka je dobrodošla.
Početak jeseni ujedno je kraj setve uljane repice i početak setve pšenice. Mi ćemo svakako njivu Radoslava Bekvalca obići u maju i slikom vam preneti jednu od najintenzivnijih žutih nijasi cvetova uljane repice, ove veoma iskoristive industrijske biljke.
Opširnije možete pogledati u video prilogu na početku teksta.
Sagovornici:
Radoslav Bekvalac, poljoprivrednik iz Kaća
Milena Marčić iz Prognozno izveštajne službe zaštite bilja Srbije
