Iako je u više navrata bio u bezizlaznoj finansijskoj situaciji i odlazak na rad u inostranstvo je video kao jedino moguće rešenje egzistencijalnih problema, 36-ogodišnji Janoš Takač iz Kruščića, nadomak Kule, ostao je na svojoj dedovini, i bori se za opstanak svog gazdinstva, uprkos tamnim oblacima koji su se nadvili nad domaću poljoprivredu. Kako nam je rekao, on je od svoje trinaeste godine u traktorima na njivama, i teško bi mogao da se zamisli u nekom drugačijem poslovnom ambijentu. Sa izmenjenim klimatskim uslovima će se nekako i izboriti, kaže Janoš, ali ih mnogo više brinu tržišne neprilike, otkupne cene žitarica na berzama su nepristojno niske, i mnoge ratare će to odvesti „u ambis“.
Plavetnilo neba, široko polje, svež seoski vazduh i zvuci iz prirode, njegov su izbor, za ceo život. Iako je hleb koji jedu domaći paori, kako ističe, veoma gorak. Kada je bio mlađi, dešavalo se da ode od kuće i da se tek 72 sata kasnije vrati sa oranica, samo da bi se okupao i malo odmorio. Odricao se izlazaka i provoda sa vršnjacima, kako bi pomagao svojim roditeljima. Svu ušteđevinu, ali i kreditnu pozajmicu iz banke je investirao u kupovinu zemljišta i u obnovu mehanizacije. Bez savremene mehanizacije, kako ističe Janoš, koji je zbog čestog sedenja u nekomfornim traktorima imao i dve operacije u predelu kičme, nezamisliva i neophodna, i to smatra investicijom u svoju budućnost.
Bez zalivnih sistema ratarstvo će biti nezamislivo
Janoš i njegova supruga Aleksandra, obrađuju 17 hektara zemlje, od toga je 7 hektara u njihovom vlasništvu, a za deset plaćaju zakupninu. Proizvode kukuruz, soju, suncokret i ječam, koji, u zavisnosti od vremenskih uslova, uglavnom daju dobre prinose.
Ovogodišnja setva je kasnila, a ni žetva se neće obaviti u uobičajenim rokovima, pre svega zbog obilnih majskih kiša, koje su natopile oranice. Prošle godine su seljaci, kako ističe Janoš, kukali za kišom, a ove godine su im se sa neba sručile prevelike količine, kako kiše, tako i grada, koji nisu pogodovali ratarskim kulturama.
Janoš kaže da je svima koji obrađuju zemlju postalo jasno da će ta proizvodnja u budućnosti biti nezamisliva bez navodnjavanja, i zato već sada razmišlja o kupovini zalivnih sistema. Osim toga, mnogi tamošnji domaćini su se odlučili da promene setvenu strukturu, te su ove godine zasejali suncokret na većim površinama, koji je trpeljiviji na visoke temperature.
Žito pojeftinilo, a cene hleba i ulja ostale iste
Sa izmenjenim klimatskim uslovima će se nekako i izboriti, kaže Janoš, ali ih mnogo više brinu tržišne neprilike. Takač kaže da na tržištu vladaju razne nelogičnosti, budući da otkupne cene žitarica padaju, a u prodavnicama, cene hleba ili ulja nisu snižene.
Paprene su, kako dodaje naš sagovornik, i cene poljoprivrednog zemljišta, koje uglavnom budu prodate latifundistima, te su mali proizvođači stavljeni u neravnopravan položaj. U njihovom kraju je bilo na raspolaganju oko 800 hektara obradivog zemljišta, koji su, prema njihovim saznanjima kupili strani arapski investitori, po povoljnijim cenama na rok od 30 godina.
Janoš smatra da bi država napravila daleko bolji potez da je sve te hektare podelila mladima na selu koji su zainteresovani da se bave ratarstvom, sela bi bez sumnje živnula.
Dok ne vide novac na svojim računima, ne veruju obećanjima države
Iako zbog zdravstvenih razloga, nije prisustvovao protestima poljoprivrednika, podržava svaki njihov potez i korake, ali se ne slaže sa merom koja se tiče subvencionisanja po hektaru obradivog zemljišta. On će, kako ističe dobiti 200 hiljada dinara, a neko će dobiti dva miliona dinara, i to je po njemu još jedan dokaz loše agrarne politike države.
Kada je reč o podršci onima koji bi voleli da žive od poljoprivrede, Janoš bi voleo kada bi bilo više subvencija za mlade. Skeptičan je kada je u pitanju sporazum koji su poljoprivrednici u maju potpisali sa predstavnicima vlasti, budući da država mnogima duguje i za prošlogodišnji rod suncokreta, za sada je to samo neispunjeno obećanje, baš kao što još uvek nisu dobili ni tzv. agrokartice za dizel, za koji su predali zahtev još prošle godine.
Kucali su Takačevi i na vrata države, ali bez vajde, budući da su mali proizvođači, kako ističe Janoš, gotovo nevidljivi za nadležne u Ministarstvu poljoprivrede. A upravo mladi do 40 godina, a pre svega mladi bračni parovi, trebalo bi da budu prioritet svih prioriteta za državu, jer su upravo oni zdravi oslonac sela, koja rapidno nestaju sa geografske mape.
Opširnije možete pogledati u video prilogu na početku teksta.
Sagovornik: Janoš Takač, ratar iz Kruščića
