Ova godina će u poljoprivrednim zapisima ostati upamćena kao jedna od najneizvesnijih, kada su u pitanju vremenske neprilike, ali i kada je reč o tržišnim uslovima. Crni oblaci nadvili su se nad poljoprivredna gazdinstva i njive, i figurativno i bukvalno – junske poplave, ojadile su mnoge domaćine Zapadne i Centralne Srbije, dok je sredinom jula, tzv. superćelijska oluja, sa snagom atomske bombe, opustošila rod suncokreta i kukuruza širom Vojvodine. Mnogi domaćini su zbog nenadoknadive štete, bili prinuđeni da prevremeno proglase kraj sezone. Ni proizvođači ječma i pšenice, kojima se priroda nije umešala u proizvodnju, nisu mogli da se pohvale rekordnim prinosima, a dodatno su demoralisani i zbog izrazito niskih otkupnih cena tih žitarica. U poljoprivrednim krugovima, ali i među drugim organizatorima proizvodnje i otkupljivačima, sredinom juna brzo se proširila vest o potezu braće Nikšić, Đorđa i Miloša, koji su svojim kooperantima makar delimično amortizovali gubitke.
Država treba da bude oslonac proizvođačima u izazovnim godinama
Vasilije Ćurčin, proizvođač iz Kule, je u izjavi našem portalu rekao da su, po njegovom mišljenju, ove godine otkupne cene bagatelne jer su jedino na taj način mogli da se pokriju gubici, koji su se stvorili pre žetve. On smatra da će do kraja sezone cena pšenice skočiti i do 30 dinara po kilogramu.
Njegov mlađi kolega iz Srpskog Miletića, Miloš Jocić kaže da je glavni problem svih ratara u zemlji činjenica nesigurnost i konstantne oscilacije cena, a bez stabilnosti je veoma teško planirati bilo koju proizvodnju. Država treba da bude oslonac proizvođačima, naročito u godinama poput ove, kada nisu znali da li je bolja odluka odmah predati žito ili ga lagerovati i čekati povoljnije uslove.
Sa njim je saglasan i njegov prvi komšija, ratar i stočar, Božidar Tasić. On smatra da bi država trebalo da interveniše, baš kao što je to uradila i prošle godine, doduše na štetu proizvođača, kada je zabranila izvoz žitarica.
Mali potez velikih ljudi
Vasilije, Miloš i Božidar su među dve stotine kooperanata „Nikša agrara“iz Kljajićeva, firme koja je i ove godine opravdala poverenje proizvođača sa kojima imaju uspešnu saradnju.
U poljoprivrednim krugovima, ali i među drugim organizatorima proizvodnje i otkupljivačima, sredinom juna brzo se proširila vest o potezu braće Nikšić, Đorđa i Miloša, koji su svojim kooperantima, na tadašnju tržišnu cenu od 16 dinara za kilogram ječma, plaćali 20 dinara, kako bi im makar delimično amortizovali gubitke. Čak i 4 dinara više po svakom kilogramu, dobro je došlo, ionako prezaduženim paorima.
Njihovi kooperanti su bili puni reči hvale za gest „Nikša agrara“, koji je ove godine načinio potez kakav se ne pamti, budući da su stali na stranu proizvođača, koji su najviše pogođeni celokupnim stanjem na tržištu. Ovaj „mali potez, velikih ljudi“ – kako se tih dana, pored ostalog, moglo pročitati među komentarima na društvenim mrežama o gestu ove dvojice inženjera zaštite bilja, koji su krenuli očevim stopama, nastao je kao njihova prirodna potreba da se nađu proizvođačima u teškim trenucima.
Miloš Nikšić kaže da je na tu ideju došao njegov brat Đorđe, a da su svi ostali u firmi bili saglasni,i svesno su se odrekli svoje zarade od repromaterijala koji su dali proizvođačima za setvu ječma, kao i od zarade od otkupa te kulture. Želeli su time da daju primer i drugim otkupljivačima, da u teškim vremenima da pomognu svojim kooperantima, ali i da „isprovociraju“ tržište višim otkupnim cenama. Ukoliko seljaci, koji drže oko 80 odsto obradivih površina, budu u problemu, biće i ostali deo privrednih grada u državi, smatra Nikšić.
Fokusirani na uspeh svojih kooperanata
Miloš i njegov osam godina mlađi brat Đorđe, su pre osnivanja porodične firme, radili u velikim sistemima sa kojima i danas imaju dobru saradnju. Od prvog dana su fokusirani na uspeh svojih kooperanata, jednaku pažnju posvećuju i onima koji imaju 5 hektara, ali i onima koji obrađuju hiljadu hektara zemlje.
U njihovoj firmi je pre dve godine ustanovljena jedna lepa tradicija proglašenja najboljih proizvođača tokom godine, koja je odlična motivacija za sve njihove saradnike. Naime, prošle i pretprošle godine, organizovali su takmičenje u otkupu četiri kulture –pšenice, suncokreta, soje i kukuruza. Nagrade su dobijali oni proizvođači pšenice koji su imali najviši hektolitar, a za suncokret, soju i kukuruz su nagrađivani oni proizvođači koji su imali najniži sadržaj vlage, zbog ekstremnih suša, i na taj način su želeli simboličnim nagradama, da im nadomeste gubitke.
U najavi i Udruženje organizatora proizvodnje Srbije
Budući da se oko dve stotine proizvođača od Bezdana do Stepanovićeva snabdeva repromaterijalom, pesticidima upravo od njih, svaki poremećaj na tržištu u pogledu oscilacija cena, neminovno osećaju i oni, kao organizatori proizvodnje.
Proizvođačima je, uz ovakve cene, sve teže da zasnivaju proizvodnju, da plate rate kredita za kupljenu mehanizaciju i ostala dugovanja, što se neminovno reflektovalo i na organizatore proizvodnje, koji su dovedeni u situaciju da moraju da potpomažu finansijski svoje kooperante, jer bi u suprotnom došlo do ozbiljnih problema u čitavom lancu proizvodnje. Naš sagovornik kaže da bi trebalo da postoje unapred definisani mehanizmi od strane države, kojima bi se anulirale sve potencijalne negativne posledice poremećaja na tržištu, i zato bi, po njegovom mišljenju, u budućnosti trebalo da se razmišlja i o formiranju Udruženja organizatora proizvodnje Srbije.
Opširnije možete pogledati u video prilogu na početku teksta.
