Otkupna cena pšenice: Situacija na tržištu i očekivanja ratara

0
130

Stara narodna izreka kaže: „ Ni u suši gladi, ni u kiši roda“, a tako bi se u najkraćem mogla opisati i ova ratarska sezona, budući da su obilne majske kiše i neuobičajeno hladno vreme u junu, znatno umanjile prinose ječma i pšenice. Domaćim ratarima se nisu obistinila očekivanja kada je u pitanju rod, a ne idu im na ruku ni trenutne otkupne cene. Očekivali su, kako su nam rekli, snažniju reakciju i veću pomoć od države. Vasilije Ćurčin, ratar iz Kule kaže da su mu nejasni potezi koje preduzima država, stiče se utisak kao da radi protiv svojih poljoprivrednika. 

Adama Maganic 1120x180

Prošle godine su, kaže Vasilije, zabranili izvoz žitarica, a ove godine su uvezli velike količine žita iz Ukrajine, i stvorili viškove, čime su naneli veliku štetu ratarima. Ove godine je, pak,  ministarka Tanasković u svojim izjavama isticala da država ne može da se meša u regulisanje otkupnih cena, da su proizvođači prepušteni otvorenom tržištu.

Otkup žita za Robne rezerve minimalan tržišni generator

U jeku žetve pšenice, država je intervenisala merom o otkupu 200 hiljada tona zlatnog zrna za potrebe Robnih rezervi, po ceni od 25 dinara po kilogramu, plus PDV, što je, kako smatraju agroekonomski analitičari, bio minimalan tržišni generator, koji je podstakao likvidnost tržišta, ali je samo neznatno ublažio nepovoljnu situaciju, jer su skladišta prepuna uvoznim žitom.

MPS baneri II

Vasilije Ćurčin, koji se ratarstvom bavi od svoje 17-este godine, smatra da je namerno stvorena ovakva klima na tržištu. Po njegovom mišljenju, otkupljivači žele da otkupe ječam i pšenicu budzašto, kako bi nadomestili gubitke koje su stvorili u cenovnoj razlici veštačkog đubriva. Njihova proizvođačka cena je, kako ističe, od 30 do 36 dinara po kilogramu, i svaka ponuda ispod toga im je neisplativa. Drugi ratari smatraju da su zalihe pšenice izmišljene sa istim ciljem.

PROČITAJTE I...  Ratarska proizvodnja u Šidu

Zato ovaj bački ratar neće žuriti sa prodajom žita, poslušaće savete stručnjaka i lagerovaće svoju pšenicu u sopstvenom skladištu, budući da postoje pozitivni signali da će otkupna cena od septembra biti znatno veća.

Web baner Delaro Bayer 1120x180 V01

Bavljenje poljoprivredom je postalo lutrija

Vasilije kaže da za 19-est godina aktivnog, profesionalnog bavljenja ratarstvom, nije prošla nijedna sezona, a da im je sve bilo potaman, odnosno da su im bile naklonjene i klimatske i tržišne prilike. Poljoprivreda je, kako ističe, poput kocke ili lutrije, samo što ljudi u kockarnicama za pet minuta saznaju da li su na dobitku, a poljoprivrednici čekaju i po nekoliko meseci.

Ovaj 36-ogodišnji proizvođač iz Kule, koji sam obrađuje 150 hektara zemlje, kaže da mu se ne dopada način na koji se donosioci odluka u državi odnose prema poljoprivrednicima, bez obzira da li je reč o uzgoju svinja, govedarstvu, voćarstvu. Loša agrarna politika je mnoge proizvođače, kako nam je razočarano dodao, dovela do „prosjačkog štapa“, a oni koji se još uvek održavaju na površini, potonuće ukoliko se  država i dalje bude odnosila prema njima „maćehinski“.

Talisman i Plamen 1120x180 Galenika NOVO

Vasilije Ćurčin, koji je sin poznatog sveštenika, protojereja stavrofora, Branka Ćurčina, uz njegov blagoslov se još kao tinejdžer opredelio da umesto duhovnim stazama, hodi atarskim putevima i njivama. Završio je srednju Poljoprivrednu školu, odmah potom je upisao i Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, ali je ubrzo shvatio da mora da se odluči između usvajanja teorijskog i praktičnog znanja.

PROČITAJTE I...  Proizvodnja luka i ratarstvo u Silbašu

Prevagnula je ljubav prema obradi zemlje, pre svega, zbog želje da ga njegov pokojni deda podučava tom poslu, zbog koga se, kako nam se poverio, i zadržao u poljoprivrednim vodama, uprkos brojnim izazovima sa kojima se suočavao. Trudio se svih ovih godina da se tom poslu posveti maksimalno, da uloži sve svoje znanje i trud, što mu je, kako nam se pohvalio, otvorilo vrata IPARD-a i „Projekta konkurentne poljoprivrede u Srbiji“.

Web baner LEK Bayer 1120x180 V01

Prerada kupusa unosan posao

Savremena mehanizacija, ali i zalivni sistemi, biće imperativ u ratarskoj proizvodnji u godinama koje slede, za sve one poljoprivrednike koji budu želeli da ostanu konkurentni i da se održe u surovoj tržišnoj utakmici – smatra naš sagovornik. Vasilije kaže da se on rukovodi jednostavnom poslovnom filozofijom – što manje ulaganja u samu proizvodnju, kako biste postali konkurentniji na tržištu.

Bavio se Vasilije jedno vreme i uzgojem malina, koje odlično rađaju u tom kraju, ali je nakon dve neuspešne godine, zbog niskih otkupnih cena i manjka radne snage, raskrčio malinjake. Svoju budućnost, kako nam je rekao na kraju razgovora, vidi u preradi kupusa, koji sam uzgaja i kiseli, a sudeći po pozitivnim reakcijama kupaca njegovog brenda „Bački kiseli kupus“, koji se prodaje u domaćim hipermarketima, na dobrom je putu da osim u ratarskoj, postane prepoznatljiv i u povrtarskoj proizvodnji.

Adama Forapro 1120x180

Opširnije možete pogledati u video prilogu na početku teksta.

PROČITAJTE I...  Custodia u zaštiti strnih žita

Sagovornik: Vasilije Ćurčin, ratar iz Kule

Web baner Monsoon Bayer 1120x180 V01
Prethodni tekstMere za suzbijanje PAMUKOVE SOVICE – jedne od najopasnijih štetočina poljoprivrednih kultura
Sledeći tekstPoljoprivrednici će imati jeftiniji dizel – evo za koliko i od kada

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime