PROBLEMI pri PLASMANU ratarskih proizvoda

0
1957

Vojislav Malbaški je rođen u Perlezu, gde i danas živi isključivo od poljoprivrede. Na svojim poljima proizvodi pšenicu, ječam, suncokret i kukuruz. Borba je krenula još od proleća prošle godine…

Spyrale Adama 1120x1080

Perlez je jedno od onih mesta za koje se nadaleko čuje. Nalazi se u srednjem Banatu, u opštini Zrenjanin, ali osim u Vojvodini, ovo selo je poznato i u ostalim mestima u Srbiji. Osim po svojim prirodnim lepotama, selo je poznato i po bogatoj poljoprivrednoj proizvodnji.

U Perlezu je još 1899. godine osnovana srpska zemljoradnička zadruga. Njen prvi predsednik je bio pop Lazar Nešković. U to doba je već postojalo nemačko poljoprivredno udruženje u koje su bili uključeni i Srbi. Stanovništvo se osim ratarstvom bavilo i stočarstvom.

NADZOR 10 WP Galenika Fitofarmacija 1120x180

Vojislava Malbaškog sreli smo u domaćinstvu Aleksandra Moldovana, gde smo naišli i na druge poljoprivrednike iz sela, jer je opšte poznato da se Perležani međusobno druže i ispomažu kad treba.

Problemi u ratarstvu

Borba je krenula još od proleća, jer nije bilo dovoljno padavina. Na jesen su došli do razduženja koje su imali za repromaterijal, a cena kukuruza je bila niska.

NADZOR Galenika Fitofarmacija 1120x180

Prošlogodinja zabrana izvoza žitarica iz Srbije je mnogim poljoprivrednicima stvorila dodatne probleme. „Mi smo time izgubili neke kupce koji su bili redovni, ne znamo na koji period. Mi smo sad na vetrometini i čekamo da li će dalje biti kupaca za našu robu“, kaže Vojislav.

PROČITAJTE I...  Novi hibrid kukuruza DKC 4908, FAO 390 izraženo tolerantan na sušu

Da bi poljoprivreda opstala, važno je pratiti i razvoj tehnoligija i koristiti njihovu prednost, pa tako i Vojislav ne beži od toga. Iako Perlez još uvek ima svoja poljoprivredna udruženja, ono što ovo selo izdvaja je to što su svi međusobno složni, a zadruge su tu da malo još pomognu.

Opširnije možete pogledati u video prilogu na početku teksta

Sagovornik: Vojislav Malbaški, poljoprivrednik iz Perleza

Prethodni tekstVodić za uzgoj SPANAĆA
Sledeći tekstRumenačka tradicionalna pihtijada 28. januara

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime