Na svom imanju u Bačkoj Palanci Stevica Gajić, zajedno sa bratom, sinom i ćerkom, obrađuje zemlju na 400 hektara. Na njoj se gaje pšenica, ječam, uljana repica, kukuruz i soja. Ova porodica se decenijama unazad bavi poljoprivredom, pa je Stevica još od dede dobio zemlju u nasledstvo, da je obrađuje i da ih hrani.
Međutim, kako prošla godina za mnoge ratare nije bila povoljna, tako i Stevica kaže da nije naročito zadovoljan prinosima.
„Unazad već tri godine je loš prinos. Imali smo sušan period, prošle godine smo imali oluju, kukuruz nam je bio polegao, tako da smo sa prinosima ispod proseka“ – kaže naš sagovornik.
Ova godina je takođe sušna, te je pšenica žedna. Kada je sušan period, kao što je ove godine, ratari se snalaze na razne načine, uz navodnjavanje i odabirom hibrida ranije grupe, dok čekaju kišu.
Na gazdinstvu porodice Gajić, mehanizacija je u poslednjih 10 godina dosta obnavljana, što im, kako kaže naš sagovornik, olakšava rad, a samim tim je bolji i prinos.
Zemlja prvo treba da se voli, pa tek onda da se uzme digitron u ruke
Na pitanje da li se isplati živeti od poljoprivrede, Stevica kaže da je to moguće, ako čovek puno radi i to na velikoj površini zemljišta, i ako uz to gaji i malo voća i povrća.
Način skladištenja robe je veoma važan, te tako Stevica na delu zemlje gradi hangar za skladištenje žitarica i mehanizacije. U planu je i proširivanje, kako bi bilo mesta i za povrće.
„Što se tiče same poljoprivrede, mi koji smo dugo u tom poslu i koji smo odrasli na zemlji od malena, to prvo treba da se voli, pa tek onda da se uzme digitron u ruke“, kaže Stevica.
Opširnije možete pogledati u video prilogu:
Sagovornik: Stevica Gajić, ratar iz Bačke Palanke