Kao što su brojni agroekonomski analitičari i drugi poznavaoci prilika i upozoravali, prošlogodišnja državna mera zabrane izvoza žitarica, došla je „na naplatu“. Domaći ratari su nezadovoljni cenama pšenice na tržištu, viškovima u skladištima, strahuju od toga hoće li imati mesta za novi rod pšenice tokom žetve, a ne idu im na ruku ni prilike na svetskom tržištu, koje je prezasićeno tom najznačajnijom ratarskom kulturom. A sve navedeno je samo vrh ledenog brega, priča nam Nedeljko Savić, uzorni ratar iz Ćirikovca, koji se tim poslom bavi dvadesetak godina, i predsednik Udruženja poljoprivrednika „Stig“ iz Požarevca.
Problemi ratara
U više navrata su, kako ističe Savić, i sa prethodnim ministrom poljoprivrede, razgovarali o neophodnosti uvođenja tzv. plavog dizela, po uzoru na zemlje u našem regionu. Nedeljko kaže da su ratari u Srbiji već nekoliko godina u nepovoljnijem položaju od njihovih kolega u okruženju, koji za radove na poljima koriste gorivo koje je jeftinije od tržišne cene.
Ono što će definitivno biti jedan od najvećih izazova za sve ratare, jesu izmenjene klimatske prilike, sve im je teže, kako nam se požalio Nedeljko, da sačuvaju rod, zbog previsokih temperatura.
Veliki problem su im, kako dodaje, i bankarski krediti, gotovo da nema nijednog proizvođača u tom kraju, koji se nije zadužio, kako bi obnovio zastarelu mehanizaciju.
Nedeljko je prva generacija u porodici Savić, koja se ozbiljnije bavi ratarskom proizvodnjom. Njegova supruga i on obrađuju oko 140 hektara zemljišta, 60 hektara pšenice, 40 hektara uljane repice i 40 hektara kukuruza. Voleo bi kada bi se njihova proizvodnja podigla i na viši nivo, ali to umnogome zavisi od afiniteta i ambicija narednih generacija.
Opširnije možete pogledati u video prilogu na početku teksta.
Sagovornik: Nedeljko Savić, ratar iz Ćirikovca
