Poslednjih nekoliko godina, sve je manje plavo – ljubičastih šljivika po Šumadiji, a sve više primat preuzimaju tamno plave plantaže bobičastog voća – borovnice, koja je doživela pravi proizvodni bum širom Srbije. I dok je mnogima ta voćna vrsta poreklom iz Amerike, još uvek velika enigma, našem domaćinu, Aleksandru Miliću iz Ropočeva kod Sopota, proizvodnja borovnice odavno nije nepoznanica.
Od pionira do lidera u proizvodnji „plavog zlata“
Prve sadnice borovnica je, priča nam na početku razgovora, nabavio pre dvanaest godina i, kao pionir u proizvodnji, nailazio je na brojne poteškoće. Danas mu je, kao veteranu u proizvodnji „plavog zlata“ sa Kosmaja, jedino ćudljiva priroda limitirajući faktor.
Nije samo znatiželja bila glavni razlog za njegove prve korake u voćarstvu. Još je, kaže, njegov pradeda bio začetnik inovativnih proizvodnji jagoda, višanja i bresaka pre više decenija, tako da je Aleksandar samo sledio tu porodičnu tradiciju i upustio se u neizvestan poslovni izazov gajenja te, tada neobične voćne vrste.
Instruktor za borovnice
Svaki i najmanji pogrešan korak, bilo oko lošeg odabira sortimenta ili oko nepravilnog transporta, može vas skupo koštati, objašnjava Milić, koji je u Mladenovcu dugo bio poznat i kao vlasnik fotografske radnje. Danas je, kako ističe, maksimalno posvećen samo proizvodnji borovnica. Kao bivši profesionalni sportista, naučen je na disciplinu, odricanje i neodustajanje, te mu nije bilo teško da se prilagodi visokim zahtevima proizvodnje te žbunaste biljke.
Aleksandar kaže da su mu svih ovih godina od velikog značaja bili i saveti i preporuke savetodavaca iz Poljoprivredne stručne službe u Mladenovcu. I danas je otvoren za sve sugestije ali i pitanja početnika u proizvodnji, kojima daje sve neophodne smernice. Prvi korak je, kaže on, pravilan odabir parcele.
Borovnica voli ilovasto zemljište
Kada je reč o kiselosti zemljišta, kako napominje Milić, borovnica najbolje uspeva na dreniranim, ilovastim, kiselim zemljištima, bogatim humusom pH vrednosti do 5,5. Aleksandar kaže da su najpogodnija ona zemljišta koja imaju veći procenat peska, manji procenat gline i srednji procenat praha.
Ovaj poznati proizvođač i uvoznik sadnica, savetuje početnicima da tek kada pronađu zemljište pomenutog kvaliteta, se upuštaju u ceo posao oko uzgoja borovnica, s obzirom na to da će ih, u suprotnom, pospešivanje kvaliteta i oplemenjivanje zemljišta skupo koštati.
Sorta „Djuk“ neprikosnovena vladarka
Pre dvanaest godina, njegove kolege i on imali su problema oko nabavke kvalitetnih sadnica, pre svega iz Holandije i Austrije. Poslednjih godina, najrasprostranjenija u Evropi i Srbiji je sorta „Djuk“, koja se, prema rečima ovog voćara, najbolje aklimatizovala na našem podneblju.
Iako postoje bolje i ukusnije sorte, glavna prednost „Djuk“ borovnica jeste vreme njenog sazrevanja, u junu mesecu, kada je deficitarna na tržištu, čime je našim proizvođačima znatno olakšan plasman. Kada je reč o specifičnostima te sorte, Milić navodi da se lako prilagođava na svim nadmorskim visinama, da se lako bere i transportuje.
Zaštita po holandskom konceptu
Pre dve godine, počeli su, kaže, da rade po holandskom konceptu u negovanju borovnice sa predatorima i biološkom zaštitom, koji se izuzetno dobro pokazao u praksi. On kaže da su ručno đubrenje zemljišta ali i prihrana fertigacijom, od presudne važnosti za rast i pravilnu vegetaciju borovnice.
Kada je reč o navodnjavanju, borovnica je specifična u odnosu na drugo bobičasto voće i voli kratke intervale zalivanja, ono mora da bude dozirano. Otporna je na mrazeve i niske temperature i nije podložna bolestima ali je proizvodnja bez savremene protivgradne zaštite nezamisliva. Ukoliko se striktno ispoštuju svi neophodni koraci u tehnologiji, mogu se očekivati i visoki prinosi, ističe naš sagovornik.
Sve je manje berača na Kosmaju
Na ovom mladom zasadu od jednog hektara, u selu Ropočevo kod Sopota, koji je podignut prošle godine u aprilu, za dve godine može se očekivati rod od oko 4 kilograma borovnica po žbunu. Rod nije pod znakom pitanja ali jeste adekvatna radna snaga – sve je manje berača u tom kraju, zabrinuto dodaje Milić. Kada je reč o plasmanu i otkupnoj ceni, zabrinutosti nema mesta. Kako navodi Milić, cena borovnica je stabilna već nekoliko godina, u junu se za nju može dobiti i do 6 evra.
Srpske borovnice našle put i do ruskog tržišta
Milić je sa još pedesetak kolega, oformio neformalnu kooperaciju, sa ciljem da zajednički, uniformno prodaju svoju robu na evropskom tržištu. Ovih dana pregovarali su sa jednim uspešnim holandskim proizvođačem a njihove borovnice našle su put i do ruskog tržišta.
Aleksandar na kraju razgovora zadovoljno dodaje da je i jedan od njegovih sinova izrazio želju da se uključi u tu proizvodnju, tako da će se u godinama koje slede, udruženo suočavati sa novim poslovnim izazovima ali i učiniti sve kako bi proizvodnja „plavog zlata“ bila održiva na duže staze.
Opširnije pogledati u prilogu.
