Tokom poslednjih desetak godina voćarstvo je postalo jedno od snažnijih grana naše poljoprivrede. Određeni uslovi na svetskoj sceni pogodovali su tom bejbi bumu voćarstva u Srbiji. Do skora imali smo privilegiju izvoza na rusko tržište, naročito kada je jabuka u pitanju. Međutim stvari se zadnjih par godina menjaju. Savremena mašina za orezivanje voćnjaka svakako je neophodna domaćim voćarima ukoliko žele biti konkurentni. Kompanija Agrol omogućila nam je da nešto više saznamo na tu temu izvoza voća od stručnjaka iz Sideva.
„Ove godine nas Moldavija prvi put prešla na ruskom tržištu po količinama, ne još uvek po parama. Tako da ta opasnost koja lebdi nad tim izvozom je ona tržišna opasnost. Povećava se količine. Rusija je, isto tih 700 000 tona koliko je smanjila uvoz u odnosu na sankcije, već nadomestila sopstvenom proizvodnjom. Tržište postaje sve zahtevnije i zahtevnije. Mi po prvi put imamo pad izvoza u odnosu na 2016., što šaje neke signale da je možda vreme da pokušamo da razmišljamo o nekim novim tržištima“ – ističe, programski direktor Seedev-a.
A da bi se postao konkurentan na tržištu potrebno je konstantno unapređivanje tehnologije proizvodnje.
Mehaničko orezivanje pomaže stvaranju zdravog voćnjaka
Jedan od načina da se ulaže u proizvodnju je i praćenje novih tehnologija. Na 85. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu uvek je prilika da se sazna o inovacijama u svetu poljoprivrede. Od najnovije mehanizacije do načina uzgoja kultura ali i plasmana. Imali smo jedinstven priliku da prisustvujemo demonstraciji mašine za orezivanje voćnjaka u organizaciji kompanije Agrol. Ali smo tom prilikom i porazgovarali sa stručnjakom iz te oblasti i saznali nešto više o samoj mašini.
„Mehaničko orezivanje se radi pomoću ove mašine i naravno trebalo bi da imitira ono što se radi rukom, ručno orezivanje. Potreba da se ovakva tehnologija prezentuje je s jedne strane kako bi se ubrzo čitav proces orezivanja. Mašina može da oreže 1-2 hektara za 2-3 sata. Ručnim orezivanje bilo bi potrebno oko 100 sati“ – objašnjava Alberto Dorigoni sa instituta Istituto Agrario Di San Michele All’Adige u Italiji.
Na žalost postali smo svesni da je nedostatak radne snage često ne samo u kvantitetu već i u kvalitetu i da to ostavlja ponekad i trajne posledice na voćnjake. S druge strane da li je mašinska rezidba onda puka zamena čoveka ili postoje i drugi faktori za primenu ovakve tehnologije?
„Na primer, ovo je grana sa puno jabuka koja štrči. Ovde bi se nalazile lepo obojene jabuke na grani. Dok bi ove u unutrašnjosti krošnje bile u senci. Ukoliko odsečemo ove spoljne grane koje štrče onda bi sve jabuke bile na suncu i svetlosti. I to je jedan od primarnih razloga zašto to radimo“ – navodi Dorigoni.
Ručni rad neophodan i kod mašina
Gospodin Dorigoni imao je iskustva sa mašinskom rezidbom širom sveta. U zadnjih 6, 7 godina obišao je skoro sve zemlje sveta koje su na mapi proizvođača jabuka i iskustva su veoma pozitivna.
Preporuka proizvođača i kompanije Agrol je da pre primene mašinske rezidbe samo drvo ali i voćnjak pripreme. Priprema je klasična ručna rezidba gde se dugačke grane praktično skraćuju kako bi se formirao svojevrsni voćni zid. Potom u određeno vreme primeniti i mašinsku rezidbu.
„Zapravo idealan momenat za mašinsko orezivanje je odmah nakon berbe. Ukoliko je berba u avgustu, septembru, odmah nakon berebe, a da se ne izgubi ništa od roda, orezati tako da se formira voćni zid. Takav zid će ostati dokle god je voćka živa. Na taj način neće se izgubiti rod i pripremiće se za sledeću sezonu. I rezidba se može ponoviti u drugoj polovini maja i prvoj polovini juna“ – ističe Dorigoni.
Dokaz toga da Srbija ipak ne zaostaje u primenama nove tehnologije su i iskustva korisnika ovakvih mašina. Jedan od starih saradnika sa kompanijom Agrol imao je samo reči hvale za ove mašine.
„Nije samo ušteda u radnoj snazi tu bitna nego i ostali neki benefiti koje nam ova mašina donosi, a to je definitivno iz godine u godinu sve manja i manja bujnost, kvalitetniji plodovi, plodovi bliže vodilici ne udaljeni od stabla. Kod obojenih sorti definitivno bolja obojenost“ – kaže Boris Bošnjak, direktor proizvodnje Atos Fruktum.
Uvek je pitanje da li je mašina bolja od čoveka. Odgovor je jednostavan. Mašine nisu bolje ali su pouzdanije i u konačnici njima rukuju ljudi koji znaju koliko je važan svaki plod na drvetu.
Srbija jeste spremna za inostrano tržište naročito kada je izvoz jabuke u pitanju. Domaći voćari znaju koliko je važno ulagati u proizvodnju, mehanizaciju i tehnologiju. Neki od njih imaju svoje stalne partnere i zato su i uspešni.
Opširnije pogledati u prilogu.
