Da je moguće ostvariti kvalitetnu poljoprivrednu proizvodnju gde god poželite, ako samo dovoljno jako želite, svedoči i primer porodice Stanković. Svoju stočarsku proizvodnju, farma krava i proizvodnja mleka, smestili su u selo Gola Glava nedaleko od Valjeva. Reč je o brdskom selu sa oko 1000 stanovnika, od kojih se mahom, većina ako ne i skoro svi meštani, bave poljoprivredom.
Nije retkost da stanovnici ovakvih tipova sela takoreći svaštare kada je poljoprivreda u pitanju, jer jednostavno, udaljenost od centara, nepredvidivi vremenski uslovi i tržišta, ne ostavljaju im prostora da se svake godine oslone na samo jednu proizvodnju. Stankovići su međutim uspeli da izdvoje jednu primarnu proizvodnju i rešeni su da u njoj istraju. Proizvodnja mleka je ono u čemu zaista uživaju i učestvuju svi članovi porodice. Radenka Stanković međutim, najviše je posvećena muznim grlima koje imaju.
Po našem dolasku u selo Gola Glava, farma porodice Stanković imala je 26 grla simentalske rase. Ovoj rasi su kaže Radenka, verni od početka i izuzetno zadovoljni. Veoma obraćaju pažnju na genetiku svojih grla, ali i na ishranu. Porodica Stanković se kako to obično i biva, za potrebe ishrane svojih grla bavi i ratarstvom. Na oko 10 hektara svake godine seju neophodne kulture, ali i dokupljuju šta je potrebno ne bi li ishrana bila onakva kakvoj teže od početka.
Kao i većina poljoprivrednih proizvođača u Srbiji, i Stankovići su zbog suše ove godine pretrpeli dosta štete na svojim kulturama. U novu sezonu moraće sa nešto većim dokupljivanjima za ishranu stoke, nego što je to bio slučaj ranijih godina. Ono što ovu farmu međutim, izdvaja od ostalih, jeste sistem držanja grla, koji su kada su farmu i podizali, Stankovići svesno birali. Njihove krave se slobodno kreću i Radenka veruje da to dosta utiče i na samu mlečnost. Ovakav sistem držanja grla videli su u inostranstvu i od početka proizvodnje objekte gradili baš tako, da grla budu slobodna. To se zaista i vraća kroz mlečnost koja je i na dnevnom nivou za litru ili dve više od proseka.
Kumovali smo pridošloj teladi
I tako je i kada smo stigli na farmu Stankovića, bilo 26 grla. Upravo otvoreni sistem držanja grla ostavio nam je mogućnost snimanja i drugačijih kadrova nego što je to uobičajeno. Po završetku međutim, tik pre nego što smo krenuli da napuštamo objekat, počelo je telenje jedne krave.
Naša novinarka je to i primetila i pozvala domaćine, koji su se odmah okupili oko nje. Kako da opišemo, rađanje jednog novog života uvek je emocija za sebe. Ali kada tome prisustvujete i gledate ovu životinju u oči, ne možete a da se iznova ne divite majci prirodi koja je negde sam ovaj čin teljenja isplanirala gotovo do savršenstva.
Kada je tele već bilo na pola puta, a majka na nogama ne puštajući ni jedan muk, domaćini su vezali teletu noge i kao da je samo to čekalo, odmah je izašlo napolje. Lepo, punokrvno, žensko tele, odmah je stavljeno uz majku. I odmah je bilo kao da mu je tu i mesto oduvek.
Ostavili smo ih da se odmore i produžili put dvorišta. Nakon desetak minuta međutim, stari domaćin koji je ostao u štali, povikao je Radenku i njenog supruga da dođu nazad jer je po svemu sudeći, još jedno tele bilo spremno da izađe. E ako smo i snimali ranije telenje, blizanci su i nama bili prvi put. Nešto teže telenje ovoga puta, jer je i mali bik koji se spremao da izađe bio za nijansu krupniji od sestre. Ali istim sistemom, domaćini su i ovo tele uspešno izvukli, oporavili ga i smestili uz majku i sestru.
Nismo znali za taj običaj, ali po svemu sudeći, naša ekipa kumovala je rođenju ovih životinja.
Te danas, u divnom brdskom selu Gola Glava nadomak Valjeva, žive dva teleta nazvana po našim kolegama: Sandra i Nikola.
