Čist vazduh, prostrani pašnjaci i najbolja stočna hrana, nepogrešiva su formula za rentabilnu govedarsku proizvodnju, pre svega za tovno govedarstvo, i upravo te principe uspešno primenjuje u svom rodnom Čurugu i mladi stočar, Dušan Radanović. Razgovarali smo sa njim o prednostima, ali i nedostacima ovakvog sistema uzgoja.
U danu snimanja reportaže, njegove krave i telad, radoznalo su pozirale u našu kameru, i ništa nije moglo da poremeti njihovu dnevnu rutinu napasanja sveže prolećne trave. Kako nam je rekao Dušan, njegove životinje se sa prvim sunčevim zracima izvode na pašnjake, i najveći deo godine provode na otvorenom, naravno, uz stalni nadzor pastira i pulina, od kojih nema boljih čuvara stada.
Budući da je od malih nogu odrastao uz razne životinje, Dušanu je najvažnija njihova dobrobit i zato se opredelio za humaniji vid proizvodnje, u prirodi, a ne u zatvorenim objektima.
Suša najveći neprijatelj slobodnog uzgoja goveda
Dušan kaže da su se na poljoprivrednoj sceni poslednjih godina pojavili brojni „instant poljoprivrednici“, koji su se nakon nesnalaženja u tom poslu, vrlo brzo i povukli iz te priče. Uspešan poljoprivrednik se ne postaje preko noći, kaže ovaj uzorni stočar i dodaje da talenat za bavljenje tim poslom, morate da imate u svom genetskom kodu.
Briga o životinjama iziskuje snalaženje na različitim poljima, morate da budete dobar dijagnostičar bolesti, ponekad i da asistirate veterinaru, da umete da proizvedete hranu za zimske uslove držanja, ako treba da budete i mehaničar.
Ovo nije intenzivan način držanja i podrazumeva korišćenje zemljišta koje nije pogodno za ratarsku proizvodnju. Prema procenama raznih stručnjaka, po grlu je potrebno obezbediti najmanje jedan hektar pašnjaka. To će biti sve teže, ističe Radanović, jer su poslednje tri godine bile izrazito sušne, i reflektovale su se na kvalitet pašnjaka, koji su njima osnovni prirodni resurs. Zato je potrebno obezbediti dovoljno hrane kojom će se nadoknaditi „izgorela“ trava sa pašnjaka, kako se ne bi prekinuo kontinuitet u ishrani.
Sistem krava-tele je ekonomičan i ne zahteva puno ljudskog rada
Dušan kaže da nisu sve rase goveda pogodne za sistem krava–tele. Na pašnjacima opstaju samo one koje su otporne na bolesti i visoke temperature. On se odlučio za tovne simentalce, a ima i određeni broj ukrštenih krava sa Holštajn rasom, koje jako dobro podižu telad. Dušan nije pristalica uvoznih goveda, jer se ona teže prilagođavaju na naše klimatske uslove i često dolazi do bolesti ili do uginuća.
Glavna prednost slobodnog uzgoja je ekonomičnost i činjenica da je udeo ljudskog rada neznatan. Upravo efikasnost i rentabilnost su parametri kojima se rukovodi ovaj bački stočar, kada odlučuje o tome kada će svoju junad predati tovljačima ili otkupljivačima.
Kada njegova telad dostignu oko 150 kilograma, Dušan ih prodaje kupcima koji mu u tom trenutku ponude najbolju cenu. Srećna je okolnost, kako ističe Dušan, što država stimuliše ovaj vid govedarske proizvodnje. Dobijaju 20 hiljada dinara po kravi, i 15 hiljada dinara za tele koje se zadrži za dalji tov, što je, po njegovom mišljenju, dobra mera.
Potencijal održivog razvoja poljoprivrede je u mladima
Bavila se porodica Radanović nekada i proizvodnjom mleka, ali su sa poskupljenjem inputa, na kraće vreme stavili muzilice po strani, iščekujući neke bolje dane za mlečno govedarstvo. Dušan smatra da su ti dani stigli, i da je cena od 80 dinara plus 15 dinara premije dovoljna za održavanje te proizvodnje.
Ovaj 38-ogodišnji master ekonomije, sa desetogodišnjim radnim iskustvom u Produktnoj berzi, kaže da je došlo vreme za smenu generacija u poljoprivredi, da je potencijal održivog razvoja poljoprivrede u mlađim proizvođačima, koji su spremniji na korišćenje novih tehničko-tehnoloških inovacija, i koji se lakše prilagođavaju oštroj tržišnoj utakmici.
Kako nam je rekao, laskava nagrada „Poljoprivrednik nove generacije“ ga obavezuje na postizanje još boljih rezultata, a biće najponosniji ako svojim radom i rezultatima bude motivisao i druge mlade poljoprivrednike iz cele Srbije.
Opširnije možete pogledati u video prilogu na početku teksta.
Sagovornik: Dušan Radanović, master ekonomije i stočar iz Čuruga
