Kada pogledamo kozarstvo Srbije, ne možemo da se istorijski ne vratimo unazad, kaže profesor ovčarske i kozarske tehnologije na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, Ivan Pitler. Kako je izgledao razvoj konzarstva u našoj zemlji, a kako ono izgleda danas?
Pre drugog svetskog rata, kozarstvo u Srbiji nije bilo razvijeno, ali je bilo masovno, tako da je Kraljevina Jugoslavija bila jedna od evropskih zemalja sa najvećim brojem koza. Međutim, stanje se menja nakon rata i kozarstvo je u jednom trenutku bilo čak i zabranjeno.
To je jako uticalo na kozartsvo, tako da imamo jednu pauzu i u proizvodnji, i u potrošnji kozarskih proizvoda. I to je kozarima sada problme, jer se stanovništvo potpuno odviklo od upotrebe kozijih proizvoda, kaže profesor Pitler.
Ono što ljudi često koriste od koza, a da ni ne znaju, jesu određene prerađevine koje se najčešće koriste u kozmetici.
Razvoj kozarstva
Od 2000. godine pa na ovamo, kozarstvo se razvijalo dosta dobro, iako su se dešavali usponi i padovi kozarske industrije. Na to su uticale kretanje na tržištu, vremenske prilike i cena hrane. Sada trenutno kozarstvo se nalazi u intezivnom padu.
Bili smo svedoci nekoliko sušnih godina i normalno da je cean hrane tada išla drastično gore. To je jako pogađalo i kozarsku proizvodnju. Međutim, država je prepoznala koze i uvela davanje subvencije kozarstvu.
Trenutno se kozarstvu nalazi u padu. Razlog tome je, s jedne strane cena kozijih proizvoda, a sa druge strane i nezainteresovanost potrošača, kaže profesor Pitler.
Jedan od problema je i pojava bolesti, odnosno encefalitis koza. To nije bolest koja prelazi na ljude, ali pravi ekonomske probleme stadu, ali uz pravi nadzor, ti ekonomski problemi nisu toliko veliki.
Kozarstvo u Srbiji
Kako kaže naš sagovornik, kozarstvo je razuđeno, te imamo nekoliko dobrih farmi, kako u centralnoj Srbiji, tako i u Vojvodini. U proizvodnji, sama intenzivnost kozartva postala je dobra. Međutim, ona nije masovna. Čak je i ispod statističke greške, što se tiče ukupne proizvodnje mleka u Srbiji.
Međutim, ono što se i kod nas, kao i u Evropi pokazalo, jeste da su najefikasnije farme u porodičnom gazdinstvima sa nekih 50 do 80 grla, što praktično jedna četvročlana porodica može da radi sve poslove.
Problem sa izvozom kozijih proizvoda iz Srbije je upravo taj što proizvodnja nije masovna. Što se tiče novih tehnologija u kozarstvu, profesor Pitler kaže da ni tu ne zaostajemo za drugim razvijenijim zemljama.
Opširnije možete pogledati u video prilogu na početku teksta.
Sagovornik: Ivan Pitler, profesor ovčarske i kozarske tehnologije na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu
