Vračev Gaj je naselje u opštini Bela Crkva. Ima oko 1.719 stanovnika koje se uglavnom bavi poljoprivredom, a glavne delatnosti su stočarstvo i povrtarstvo. Međutim, poslednjih godina, sve je manje domaćinstava koja se ovime bave. Porodica Dmitrović je jedna od onih koja ne odustaje. U svom toru broji oko 250 ovaca, a u njihovom čuvanju učestvuju svi članovi porodice. Najveći problem su – pašnjaci.
„Ja sam od malena čuvao ovce, zajedno sa ocem i dedom, i želeo sam da ih imam što više“, počinje svoju priču Željko Dmitrović.
Trenutno drže rasu Il de Frans, za koju Željko kaže da je dobra za tov i da prodaja dobro ide. Ističe i da je zadovoljan otkupnom cenom od 400 dinara, ali i da mu pomoć države dosta znači.
Ova porodica, uz pomoć državnih subvencija, uglavnom sama obrađuje svoju zemlju, kako bi prehranila stoku.
Porodica Dmitrović je skromna. Iako je posao pastira težak, kad se članovi zajednice dobro organizuju, nije teško da se ovce izvedu na pašu, posebno kada im se pašnjak nazali na jednom od najlepših jezera u ovom kraju. „Ujutru oko 6 sati krećemo na ispašu. Sredimo stoku kod kuće i onda je ovde puštamo po pašnjaku da šetaja i pase. Pastira nemamo, a radnika je sve manje, tako da cela porodica radi, supruga, dvoje dece i ja – svi smo zaposleni u ovoj našoj firmi“ – kaže Željko.
U pomoć im uskače deda Jovan, koji uz pomoć štapa i psa Đoleta uvek rado pomaže, kada je u mogućnosti. Da svet na mladima ostaje, pokazuje Željana, najmlađi član porodice, koja aktivno pomaže u svim poslovima. Volela bi da upiše srednju vetarinarsku školu kako bi, kako kaže, pomagala životinjama.
Problem pašnjaka
U Vojvodini je 1960. godine bilo oko 177 000 ha pašnjaka, dok je prema poslednjem popisu iz 2012., registrovano samo 86 000 ha. Za to vreme, površina pod pašnjacima je prepolovljena. Iako nemamo novije podatke, poljoprivrednici strepe od novije prodaje zemljišta investitorima i kako će to ucitati na njihove pašnjake.
„Pašnjake smo otkupi, ove što su oko sela. Ova godina je bila kišna, tako da smo imalo dosta trave. Mada je malo pašnjaka i biće nam teško da hranimo stoku, ako bude bilo suše“- kaže Željko.
Dosta je pašnjaka već prodato. Ostao je još jedan veliki seoski pašnjak, za koji meštani strepe da će biti prodat investitorima i da će se na tom mestu graditi solarni paneli.
Nedostatak pašnjaka utiče ne samo na stoku, nego i na ostale životinje kojima je stanište u blizini. U ovom kraju su zastupljene tajkunice, koje ne ometaju ovce, ali ako bi se nešto drugo preoravalo, kako kažu meštani, to bi ugrozilo tu vrstu životinja.
Opširnije možete pogledati u video prilogu na početku.
Sagovornik: Željko Dmitrović, stočar iz Vračevog Gaja
