Ekipa emisije U našem ataru obišla je salaš Rudolfa Balaša koji se nalazi kod Bačke Topole. Ovčari širom Srbije dobro znaju našeg domaćina koji se već 20 godina bavi ovčarstvom. Nekada je njegov otac imao merino ovce, koje je Rudolf pre dve decenije zamenio Ile de France. One su veći deo godine na obližnjoj ispaši, što dokazuje da i Ile de France veom dobro podnosi pešačenje.
“Po meni, ovca se isplati samo ako ide na pašu. Stari čobani kažu da ako je čitave godine na jaslama, onda ona pojede dva puta sebe. Naše ovce su uvek na ispaši, osim ako nam to vreme ne dozvoli. Dobijaju one i silažu i koncentrat, ali se puno uštedi ako su napolju.” – kaže Rudolf.
Rudolf ne praktikuje da na pašu vodi jagnjad, jer smatra da tada slabije napreduju. Cilj je da ona što pre dostignu željenu kilažu, da budu kvalitetna i da nađu kupca.
“Sad kada je vruće, pustim ih oko 6-7 do 10 sati, pa onda popodne ponovo, dok se ne smrači. Jagnjad ostaju u stajama. Sisaju, pa majke odu, onda njima damo dobar obrok, seno i detelinu, koliko može da pojede. Onda se majke vrate, pa oni sisaju i tako. Jagnje koje ide na pašu, ne može tako dobro da napreduje, na ovaj moj način, za 3 meseca može da ima 35 kila.” – ističe naš domaćin.
CENA JAGNJADI SE NIJE MENJALA GODINAMA
Zimi je tu naravno silaža, ječam, seno, detelina, jer naš domaćin kaže da se o ovci mora adekvatno brinuti kako biste od nje i uzeli. Njegov prosek jagnjenja je oko 1,5 jagnje po ovci, sa čime je zadovoljan. Ali, dobre rezultate ovca daje samo ako je u dobroj kondiciji. Nije dovoljna samo dobra genetika, ističe Rudolf, pa ishranu prilagođava i fazi u kojoj se ovca nalazi. A Ile de France je izabrao zato što smatra da ga pečenjare najviše traže, te ni sa prodajom nema problema.
Cena se kaže nije menjala godinama, ali kada je između 250 i 300 dinara kilogram, onda je dobro, smatra naš domaćin. Već četiri godine svu žensku jagnjad proda za priplod, što takođe doprinosi isplativosti njegove proizvodnje. Subvencije su za svako poštovanje, ali čovek mora biti spreman da njegova proizvodnja istrpi i matematiku bez uračunatih 7000 dinara, ističe Rudolf.
“Moram biti iskren, ova subvencija je baš dobra, dobro dođe svima nama. Jer kada bismo hteli da prodamo ovcu za klanje, tu je oko 7000 dinara, tako da praktično nam daju onoliko koliko bismo dobili da smo ih prodali za klanje. Moram reći i da kasne, ali to je druga priča. Zato se danas ovčarstvom bavi i onaj koji nikada nije. Ali kada je ovca na ispaši, kvalitetnoj, onda matematike ima i bez subvencije.” – kaže Rudolf.
Tako na računicu i na perspektivu u ovčarstvu gleda naš domaćin uz osvrt na još jedan segment, a to je tržište. Smatra da je izvoz za Izrael neophodan, jer se na taj način oslobodi domaće tržište, ali oni tamo traže samo jagnje sa belom glavom, dodaje Rudolf.
