Braća Gojić, Zoran i Ljubomir, su pre tri godine, uvezli svega pet grla britanske mlečne ovce, pošto ih je svaka koštala po hiljadu evra, što nije mala investicija za eksperimentalni poduhvat. No, prilično skupa početna investicija, vremenom se pokazala kao odlična poslovna ideja, budući da su se ove ovce engleske krvi, visokih genetskih performansi, veoma brzo aklimatizovale na vojvođansku klimu, i za tri godine su ovi bački ovčari uspeli da uvećaju broj grla na dvadesetak.
Iako je u Srbiju prvi put uvezena još 2016. godine, britanska mlečna ovca, zvanično je registrovana tek 2020. godine. Trenutno jedina odgajivačnica te visoko produktivne rase iz Engleske, nalazi se u Čurugu, nadomak Novog Sada, na gazdinstvu porodice Gojić, koja je istrajala u njihovom uzgoju, uprkos brojnim administrativnim problemima prilikom uvoza prvih grla (više o tome možete pročitati u članku Iskustvo u uzgoju Britanske Mlečne Ovce koja daje 400 litara mleka godišnje). Zoran kaže da bi se uzgojem te visokomlečne rase ovaca sigurno bavio mnogo veći broj domaćina, ali nemaju toliko vremena i novca, koje sam uvoz, transport i karantin tih životinja podrazumeva.
Država da olakša procedure za uvoz britanskih ovaca
Svoju biznis priču, Zoran i njegov brat žele da baziraju na proizvodnji ovčijeg mleka, koje, kako ističe naš sagovornik, nije dovoljno zastupljeno u našoj zemlji. A trebalo bi, imajući u vidu da britanske mlečne ovce spadaju u red najplodnijih i najmlečnijih engleskih rasa ovaca.
Zoran kaže da te ovce daju litru do dve litre mleka, ali, budući da još uvek nemaju dovoljan broj grla, sve količine mleka ostaju u krugu njihove porodice i prijatelja. Kako nam je rekao, imali su više poziva farmera, koji su zainteresovani za uvoz te rase, ali kada su čuli koliko koštaju razne kontrole, analize i slično, vrlo brzo su odustajali.
Zato bi, kako napominje naš sagovornik, država trebala da izađe u susret zainteresovanim ovčarima za uzgoj te rase, da im olakša procedure oko izvoza, čime bi doprinela većoj popularizaciji te rase ovaca, koja dnevno daje litar do dve litre mleka, dok ostale rase daju upola manje. Trenutno u Srbiji, po njegovim saznanjima, ne postoje mlekare koje striktno otkupljuju ovčije mleko, što će se, kako se nadaju, u skorije vreme promeniti, i da će zaživeti ozbiljnija proizvodnja ovčijeg mleka.
Potreban je otkupni centar za pranje, preradu i skladištenje vune
Voleli bi ovčari kada bi se rešilo i pitanje oko organizovanog otkupa vune. Zoran kaže da ih šišanje ovaca košta više nego sama vuna, koju, nažalost moraju, ili da zakopavaju u zemlju, ili da je odvoze na divlje deponije, jer je više niko ne otkupljuje.
Predlog njihovog lokalnog Udruženja stočara je da se otkup vune organizuje na nekoliko lokacija u zemlji, ali bi im za to trebala i logistička podrška država. Potrebne su im, kako dodaje, mašine za pranje i preradu vune, kako bi se ona izbalirana skladištila do dalje distribucije. Time njihov proizvod, kako kaže, ne bi više predstavljao ekološki problem za državu, već bi imao upotrebnu vrednost.
Gojić kaže da je nesloga među domaćim uzgajivačima ovaca dovela i do toga da, ni nakon dve godine od kako je u medijima pompezno najavljena izgradnja zajedničke klanice za ovce u selu Knić, taj projekat nije realizovan. A to bi im, kako ističe, puno značilo za lakše premošćavanje lošijih prilika na tržištu, na kojem vladaju preprodavci, koji gledaju samo sopstveni interes.
Inače, u Čurugu se, profesionalnim ovčarenjem bavi desetak farmera, i na tamošnjim pašnjacima se napasa oko tri hiljade grla, pretežno virtemberg rase ovaca. Čuružani, za sada, istrajavaju u toj proizvodnji, ali ih, kako dodaje na kraju naše posete ovaj 37-ogodišnji poljoprivrednik, u tom poslu održavaju isključivo novac od državnih subvencija.
Opširnije možete pogledati u video prilogu na početku teksta.
Sagovornik: Zoran Gojić, stočar iz Čuruga
