Zašto odgajivači ovaca tapkaju u mestu?

0
580

Iako je krajem 2021-ve godine najava izgradnje prve nacionalne klanice ovčijeg i jagnjećeg mesa u Kniću, bila udarna vest svih emisija koje se bave agro tematikom, ni dve godine kasnije, na zemljištu u tom šumadijskom mestu, nije postavljen kamen temeljac. Prema ranijim najavama, država je trebalo da obezbedi parcelu sa kompletnom infrastrukturom i polovinu ukupne vrednosti investicije, dok su članovi Udruženja odgajivača ovaca Srbije, koji su bili inicijatori ideje, bili u obavezi da sakupe preostala novčana sredstva. To se nije desilo, te je propuštena jedna dobra poslovna šansa i mogućnost da se stane na put niskoj otkupnoj ceni jagnjadi – vidno razočaran nam se požalio Mladen Minić, mladi odgajivač ovaca iz sela Sekurič, nedaleko od Jagodine.

Spyrale Adama 1120x1080

Kako nam je rekao Mladen, glavni razlog zbog kojeg nije realizovan ovaj projekat, jeste nesloga proizvođača i činjenica da je svako u prvi plan stavio lične interese, te nisu mogli da se usaglase ni oko manje važnih pitanja. Mladen je podsetio na to da je klanica trebalo da zaživi od septembra ove godine, sa kapacitetom oko 100 hiljada jagnjadi godišnje. Odgajivači su trebali da postanu vlasnici klanice, tako što bi dali svoj udeo. Kako nam je objasnio ovaj pomoravski ovčar, jedan od predloga bio je novčana protivvrednost jagnjeta, ali je bilo i drugih modaliteta koji su bili „na stolu“ ali su svi „pali u vodu“.

PROČITAJTE I...  Farma od preko 200 OVACA rase ILE DE FRANCE u Čurugu

Ovčarenje bez subvencija bi bilo neisplativo

I na njegovoj farmi u selu Sekurič, na obroncima Juhora, nekada se vodila briga o 200 grla virtemberg ovaca, danas je taj broj prepolovljen. Njegovi roditelji su sve stariji, a obaveza oko farme je sve više, te je Mladen povećao površine zemlje koje obrađuje, te mu je suvo ratarenje na prvom mestu, a ukoliko u međuvremenu bude u prilici da angažuje i ispomoć za rad na farmi ovaca, povećavaće se i broj grla.

Galenika Libreto Vinova loza 1120x180

Ovaj 36 – ogodišnji proizvođač, primenjuje pašnjački sistem ovčarenja, koji bi, po njegovom mišljenju, bez državnih subvencija bio neisplativ. Kaže da je ovčarstvo, upravo zahvaljujući podsticajnim merama stalo na „stabilnije noge“, i da je ono, u odnosu na uzgoj svinja ili govedarstvo, daleko unosnije.

Još kao student Poljoprivrednog fakulteta napravio je, kaže, kalkulacije i viziju budućeg savremenijeg ovčarnika, par godina kasnije, uspeo je ideju sa papira da prenese na svoje gazdinstvo.Sve to nije bilo nimalo jednostavno da se postigne, budući da je njegova supruga Marina zaposlena u lokalnoj Osnovnoj školi, roditelji su mu penzioneri, a Mladen je angažovan i po 18 sati na imanju, uz obavezu da vodi računa i o svoje dvoje dece.

PROČITAJTE I...  Romanovska ovca: Koliko je važan izbor varijeteta?

Proizvodnja mu je uvek bila na prvom mestu, i svaki dinar ulagao je u renoviranje ovčarnika, obnovu mehanizacije, potrepštine na imanju, a zbog toga su gradnja kuće ili porodična putovanja bila „na čekanju.“ Mladenova životna maksima je da, ako u životu nešto volite, sve prepreke se lakše savladavaju, a budući da je veliki zaljubljenik u život i rad na selu, uprkos činjenici da je sve morao da počne bukvalno od nule, ništa mu nije predstavljalo problem, jer je poljoprivreda njegov izbor.

Opširnije možete pogledati u video prilogu na početku teksta.

Sagovornik: Mladen Minić, odgajivač ovaca iz sela Sekurič

Prethodni tekstPočeo festival bobičastog voća u Beogradu
Sledeći tekstAkvaponska proizvodnja – biljke rastu šest puta brže, a prinosi su tri puta veći

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime