Svinja spada u veoma plodne domaće životinja. Ona može u svako doba godine da donese na svet prasad. Od umešnosti proizvođača da iskoristi ovo svojstvo svojih krmača zavisi obim proizvodnje svinjskog mesa i sama rentabilnost proizvodnje.
Kako se reproduktivni ciklusi kod svinja smenjuju, tako su moguća i preko dva prašenja krmače godišnje, odnosno može se proizvesti i preko dvadeset tovljenika u ukupnoj težini od 2.000 i više kilograma. To druge domaće životinje nisu u stanju da proizvedu. Upravo ovakav brzi obrt i izdvaja svinju od drugih životinja, sem živine, pa treba nastojati da se efikasno iskoristi ova karakteristika svinja.
Ishrana krmača
Krmače su kategorija svinja koja se najslabije hrani na individualnom sektoru, pa treba naglasiti da je ishrana često razlog lošim proizvodnim rezultatima i slabom kvalitetu prasadi. Stoga je neophodno da se postojeća hraniva kombinuju sa koncentratom, koji sadrži potrebne hranljive materije u povoljnom odnosu.
Jeftina i nepotpuna hrana je najčešće skuplja od kompletne i skupe koncentrovane hrane jer se neposredno ili posredno odražava na finalnu proizvodnju u svinjarstvu. Sredinu u tom pogledu svakako treba tražiti jer se loša kondicija krmača pred pripust, slaba priprema u toku suprasnosti i pred prašenje direktno odražava na broj i kvalitet prasadi.
Slabo vitalna i laka prasad često i preko 50 % uginu odmah nakon rođenja. Krmače koje doje se moraju hraniti obilno, jer pored sopstvenih potreba moraju proizvoditi i mleko za prasad. Krmače koje doje veće leglo (10 i više prasadi) treba hraniti do sitosti, a onim sa manjim leglom davati 1 kg hrane za krmaču i po 0,5 kg za svako prase. Detaljnije o ishrani krmača možete pogledati u članku: Koristan vodič za ISHRANU PRIPLODNIH KRMAČA.
Ishrana prasadi
Prasad treba isključivo hraniti koncentratima (predstarter, starter, i grover). Ove smeše su visokokvalitetne i treba ih uvek davati u suvom stanju iz hranilica za prasad. Prihranjivanje prasadi počinje već početkom druge nedelje, kako bi se brzo navikla na koncentrovanu hranu i do odbijanja bila u stanju da pojedu količinu koja je neophodna da se izbegne ozbiljniji stres izazvan zalučenjem.
To posebno važi za prasad koja se odbijaju kasnije (5-6 nedelja), kada krmačino mleko biše nije dovoljno za normalan porast prasadi, a trenutak odbijanja predstavlja ozbiljan stres zbog male konzumacije hrane.
Prasad u početku ishrane jedu sasvim malu količinu, pa im je u malim količinama treba i nuditi. Obično svakog jutra treba pokupiti zaostalu hranu u hranilicama i dati je starijoj prasadi, a mladima dati svežu i čistu. Tako će mlada grla brže naviknuti da jedu.
