Kada je krajem 90-ih godina, krstario evropskim drumovima kao autoprevoznik, Aleksandar Bogdanović iz Crne Bare nadomak Čoke, nije ni pretpostavljao da će volan kamiona zameniti tovilištem za svinje, a zvanje mehaničara poljoprivredne mehanizacije – uzgajivačem svinja. Dvadeset godina kasnije, Aleksandar je gotovo jedini proizvođač priplodnih nazimica u tom delu Banata.
Renesansa svinjogojstva početkom 21. veka
Posle više godina stagnacije, u prvim mesecima 2001. godine desila se prava renesansa u svinjogojstvu, naročito kada je reč o uzgoju tovljenika, što je bio i jedan od osnovnih Aleksandrovih motiva da se oproba u toj proizvodnji.
Povoljne okolnosti potrajale su svega nekoliko godina, kada je došlo do ponovnog pada u toj proizvodnji i stalnih oscilacija u otkupnoj ceni, što je našem domaćinu bio jasan signal da treba da se preusmeri na isplativiji uzgoj, što je tih ali i kasnijih godina bila proizvodnja priplodnih nazimica.
„Veliki jorkšir – rasa nad rasama“
Imao je prilike Aleksandar da obiđe i neke od savremenih holandskih farmi za uzgoj tovljenika i priplodnih nazimica. Prema njegovim rečima, u svinjogojstvu neke od zapadnih zemalja i kod nas, nema neke suštinske razlike, ako se izuzme iz vida činjenica da su tamošnjim farmerima na raspolaganju veća podsticajna sredstva i bolji uslovi za plasman robe.
U svom tovilištu na severu Banata, primenio je kaže Bogdanović, tradicionalni način uzgoja krmača, svoga dede iz rodne Hrvatske ali uz konstantno praćenje savremenih tendencija u svinjarstvu. Trenutno u svojim objektima ima 11 krmača rase veliki jorkšir jer se ta rasa pokazala najprilagodljivijom.
Ta rasa, kako navodi ovaj proizvođač, poseduje sve pozitivne performanse, gotovo da ne može da navede nijednu manu za te životinje. Imaju dobar genetski potencijal, otporne su i brzo se adaptiraju na sve uslove a ono što je, kako kaže Aleksandar najvažnija osobina krmača jeste da su odlične majke.
Podizanje otpornosti kvalitetnom ishranom svinja
Otporne jesu ali ne i imune na pojedine bolesti poput tzv. crvenog vetra, koji se na njihovoj farmi, kako negodujući dodaje Aleksandar, gotovo po pravilu pojavljuje nakon dolaska kupaca, ali nije u mogućnosti da ih drži u karantinu, zbog zahteva kupaca da imaju uvid u životinje koje kupuju. Srećna je, dodaje on, okolnost što u njihovom kraju nisu zabeleženi slučajevi svinjske ili afričke kuge. Bogdanovići su preduzeli sve neophodne mere za dobrobit svojih životinja a ishrana im je, kako ističe, najvažniji prioritet.
Loša cena ispraznila obore
Nelojalna konkurencija i nekontrolisan uvoz mesa iz zemalja u regionu, preti da uguši domaće farme svinja, ali su mu trenutna podsticajna sredstva države dovoljan motiv za to da ne stavi katanac na svoju farmu, poput mnogih njegovih kolega.
Za njegovim priplodnim nazimicama postoji veliko interesovanje naročito kod kupaca iz Mačve i južne Srbije. Cena je varijabilna i, kako ističe, retki su oni proizvođači koji su zadovoljni njome.
Mesna industrija šansa za male proizvođače u Banatu
Dobro će mu doći podsticajna sredstva za adaptaciju postojećih i podizanje novih, savremenijih objekata, koja mu je odobrio Razvojni fond Vojvodine, bez kojih, kako ističe, sam ne bi bio u mogućnosti da uloži u osavremenjavanje farme.
Kao predsednik Udruženja poljoprivrednika, koje okuplja 20 banatskih stočara iz Crne Bare i Banatskog Monoštora, osluškuje koji su njihovi svakodnevni problemi i daje preporuku kako bi nadležno Ministarstvo moglo da im pomogne. Kaže da su saglasni u tome da bi im dolazak mesnih giganata kao što je nekada bila čokanska mesna industrija, umnogome olakšala rad i makar delimično uvela red na tržištu tovljenika.
Svaštarenje u proizvodnji – neminovnost
Akcenat će i ubuduće staviti na proizvodnju priplodnih nazimica, uz želju da u narednim godinama konstantno povećava broj grla na svojoj farmi, ali se neće, kaže on, odreći ni prvobitne proizvodnje tovljenika a ne isključuje ni proizvodnju prasadi, jer je to, kako smatra naš domaćin, neminovnost koju je dinamično i nesigurno tržište nametnulo pred savremene uzgajivače svinja.
Opširnije pogledati u prilogu.