Iako automehaničar po zanimanju sa višegodišnjim iskustvom rada u inostranstvu, Dragan Cvetković iz Bačkog Gradišta, pre nekoliko godina sav zarađeni novac uložio je u podizanje objekata i posvetio se uzgoju prasadi. Njegova porodica bavila se duži niz godina ovčarstvom ali je on prva generacija Cvetkovića koji je svoju perspektivu video u svinjarstvu.
„Nemački landras je kod mene presudio zato što je, po meni, najotpornija i izdržljiva je. Imam i velikog jorkšira u čistoj rasi i nemački landras krmače. Nerasti su u rasi jorkšir“ – objašnjava Dragan Cvetković, poljoprivredni proizvođač iz Bačkog Gradišta.
Sa 25 krmača, naš domaćin godišnje uspeva da proizvede oko 400 prasadi. Kaže da mu proizvodnja uglavnom teče nesmetano s obzirom na to da je procenat uginuća mali, a i sa bolestima se vrlo retko suočavaju.
Dragan kaže da je, zahvaljujući činjenici da je u inostranstvu „ispekao“ nekoliko zanata, to mogao da primeni i na svojoj farmi, te je sam podigao i namenske objekte svojim životinjama.
Proizvodnja i plasman
Strogo vodi računa o tome da im daje izbalansiranu ishranu. Uz premikse dobijaju ječam, suncokretovu sačmu, kukuruz a prilikom prašenja, supruga i on su, kako šaljivo dodaje, glavne dadilje. Cvetković kaže da je njegovo selo nekada imalo trostruko veći broj uzgajivača svinja ali da su se te farme vremenom ugasile zbog nesigurnog tržišta i stalnih oscilacija otkupne cene.
„Proizvodnju je održalo to što sam se opredilio za proizvodnju prasadi. Da sam otišao u tov, ne verujem da bih mogao izdržati. Tu su velike oscilacije u ceni. Bilo je perioda kada su i prasad bila 150 dinara pa nisu trebala nikom. Opet, tu ne možeš toliko da izgubiš kao na tovljenicima. Unazad dve, tri godine se cena drži, i mogu reći da je dobra“ – ističe Dragan Cvetković.
Kada je reč o plasmanu robe sa time, kaže, od samog početka bavljenja ovom proizvodnjom nije imao problema. Ima jako dobru saradnju sa lokalnim ali i otkupljivačima iz susednog sela Čurug. Kada je reč o pomoći države, kaže da je ona primetna ali nedovoljna.
„Slabo država zna šta ja radim. Najbolje zna moja opština šta ja radim. Ta koordinacija bi bila bolja, po meni. Ušao sam u taj program da uzmem zemlju na pravo prečeg zakupa, tih 10-ak jutara. Eto to bi bila neka pomoć“ – navodi Dragan.
Udruživanje i konkurencija
Bilo je, kaže, u njihovom selu pokušaja udruživanja poljoprivrednika ali se zadruge nisu pokazale dovoljno efikasnim. Skeptičan je naš sagovornik i kada je reč o mogućoj stabilizaciji situacije na tržištu.
„Čisto sumnjam. Morao bi da postoji garant. Ko je taj neko? Mnogo puta smo moje kolege i ja postavili pitanje da taj garant budu klanice. Neće da se obaveže ni jedna klanica. Kad ima ponude, dobro ima. Kad nema ponude oni zovu, ali onda ja nemam“ – navodi Dragan Cvetković.
Činjenica da je domaće tržište preplavljeno robom iz uvoza ga ne obeshrabruje. Kaže da je zdrava konkurencija uvek dobrodošla, a on će se i ubuduće boriti isključivo kvalitetom. „Znam da ću se truditi da ostanem na ovom. Možda povećam malo broj krmača“ – kaže Dragan.
Ideje za budućnost
S obzirom na to da Vojvodina ima sve potencijale za podizanje postrojenja na biogas i za proizvodnju električne energije, ne čudi činjenica da su u danima kada smo snimali ovaj prilog, domaćini iz Bečeja i Bačkog Gradišta, među kojima i naš sagovornik, pregovarali sa potencijalnim investitorima iz Grčke.
„Ideja je da u našoj opštini naprave proizvodnju biogasa sa stajnjakom, i tečnim i čvrstim. Oni bi proizvodili struju, a ujedno bi proizvodili i jednu vrstu komposta“ – završava razgovor Dragan Cvetković iz Bačkog Gradišta.
Opširnije pogledati u prilogu.
