„Biti prvi u nečemu na našim prostorima“ – poslovna je filozofija, kojom se već decenijama rukovodi naš domaćin, Peter Guljaš, iz Šupljaka, malog sela na obodu Ludoškog jezera. Ovaj uspešni preduzetnik, smatra se začetnikom ekstremne poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, budući da je prvi počeo da se bavi uzgojem egzotičnih afričkih ptica – nojeva. Prvi put je te ptice uživo video na jednoj farmi u Italiji, gde mu se i rodila ideja, da i on nabavi nekoliko primeraka za privatan mini zoo – vrt. Angažovao je iskusne veterinare, koji su nakon boravka na farmi u Zimbabveu, uvezli prve nojeve u našu zemlju.
Pionir u proizvodnji nojeva u Jugoslaviji
Bio je to odvažan biznis poduhvat, budući da se krajem 80-tih godina u tadašnjoj Jugoslaviji, niko nije bavio uzgojem tih afričkih dugonogih ptica. Farma nojeva Petera Guljaša, jedinstvena u ovom delu Evrope, bila je tema domaćih, ali i stranih medija, što je našeg sagovornika dodatno ohrabrilo u nameri da se upusti u tu poslovnu avanturu.
Početak je bio težak, priča nam Peter, ali je to za njega bio veliki izazov. Vrlo brzo se pročulo za njegovu farmu i proizvode koji su mogli da se kupe, poput nojevog mesa, cipela, čizama, novčanika, torbi od nojeve kože. Iako se s početka, uzgoj nojeva u Srbiji smatrao pomodarstvom, i samo najuporniji entuzijasti, poput našeg domaćina, su imali snage da se izbore sa svim preprekama, vremenom se tim poslom počeo baviti sve veći broj domaćina, naročito u Vojvodini.
Ali, ne zadugo, jer su ostavljeni na „vetrometini“, na milost i nemilost tržišta, iako im je obećavana velika zarada. Peter kaže da je vreme pokazalo da su mali proizvođači izmanipulisani i izigrani, i budući da nisu imali ni klanice, ni sigurne kupce, i nije im preostalo ništa drugo osim povlačenja iz tog posla.
Dodatnom zamiranju nekada unosnog biznisa, doprinele su i neregulisane zakonske regulative u preradi, koja je nojeve počela da tretira kao divljač. Peter je u više navrata ukazivao na praksu u Sloveniji, Mađarskoj, Francuskoj i drugim evropskim zemljama, u kojima se klanice za govedinu koriste i za obradu nojevog mesa. Kako nam je rekao, to bi moglo da se primenjuje i u našoj zemlji, ali za sada nije naišao na razumevanje nadležnih u Ministarstvu poljoprivrede.
Guljaš kaže da je još jedan od kamena spoticanja u tom poslu i činjenica da ne postoje specijalizovane prodavnice u kojima bi nojevo meso i prerađevine mogle da se prodaju, kao ni organizovanog otkupa, pa prodaja ide na crno.
Kako se uzgajaju nojevi
Pitali smo ovog iskusnog proizvođača, da li je teško u bačkoj ravnici odnegovati te afričke ptice, koje su, ipak, naviknute na drugačije uslove života. Kako je istakao, prva tri meseca se jedinke čuvaju kao ćurke, i budući da su tada najosetljivije, moraju se čuvati u prostorijama u kojima je temperatura oko 30 stepeni.
Nakon tri meseca se puštaju napolju, bez obzira da li je leto ili zima, jer dobro podnose i niske temperature i sneg. Obroci su im raznovrsni, jedu zob, ječam, sečenu detelinu, rendani kupus i šargarepu, a najvažnije je da tokom celog dana imaju svežu vodu.
Peter kaže da nojevi, koji se gaje u domaćim uslovima, mogu da dostignu težinu i do 120 kilograma. Ženka u proseku, svaka 2 – 3 dana snese jaje koje, odgovara količini od 25 kokošijih jaja. On smatra da uzgoj nojeva ima ogroman potencijal, jer se čak i od ljuske jajeta može zaraditi.
Inkubatorska stanica u Mađarskoj uposlena tokom cele godine
Podsetimo na to da je farma nojeva porodice Guljaš, nekada brojala 1000 nojeva, i funkcionisala je po italijanskom modelu – proizvedeni naresci, paštete i pršute od nojevog mesa, ali i torbe i cipele od nojeve kože, izvozili su se u inostranstvo.
Danas se u volijerima u selu Šupljak vodi briga o svega 15-estak tih egzotičnih ptica, dok je najveći deo proizvodnje preseljen u Mađarsku, gde im je inkubatorska stanica uposlena tokom čitave godine. Kako ističe, godišnje uspeju da proizvedu oko 1.800 komada pilića od noja, i oko 500 malih emua, koji se rasprodaju uglavnom u regionu i u pojedinim evropskim zemljama.
Peter Guljaš je 1997 – me godine bio među prvima na severu Bačke, koji je u okviru svoje farme nojeva, podigao i ugostiteljski objekat, čardu , u kojem ste mogli da degustirate specijalitete od nojevog mesa, kajganu za šest osoba od jednog nojevog jajeta, srnetine, divlje svinje, ali i da se opustite u obližnjem ribnjaku i razgledanju mini zoološkog vrta.
Ako ste, pak, ljubitelji gastronomsko – turističkih manifestacija, koje promovišu rad i proizvode vrednih domaćina sa severa Bačke, naš sagovornik, i članovi njegovog tima, iz Udruženja „Štrucio“, osmislili su brojne zanimljive sadržaje, koje se već desetak godina organizuju u selu, ali i u centru Subotice.
Opširnije pogledajte u video prilogu gore.
Sagovornik: Peter Guljaš, uzgajivač nojeva iz Šupljaka
