Kada spomenemo Kačarevo, prva asocijacija mnogima je slaninijada. I mada ima još vremena do februara, tragom kvalitetne slanine stigli smo do gazdinstva Dušana Kondića. On se već 20 godina bavi uzgajem mangulica. Kažu da se od nje dobija “zdrava” slanina, koju jedete bez bojazni od povišenog holesterola. Ali to nije bio Dušanov motiv kada je nabavljao svinje, već porodična tradicija koju su iz rodne Bosne doneli u Banat.
“Ja sam rodom iz Bosne. Tamo je mangulice držao moj deda, pa otac, a evo i ja ovde u Banatu već 20 godina. One su zahvalne, nisu zahtevne, te smo ih zato oduvek držali.” – kaže nam Dušan Kondić.
Mangulica je jako blizak rođak sa divljom svinjom, te je vrlo otporna, a nije ni zahtevna kada je ishrana u pitanju. To potvrđuje i naš domaćin. Veoma vole da jedu kukuruz i bundeve koje im dođu kao neka poslastica.
“Jedu sve, zaista nisu zahtevne. Kukuruz, ovas, žito, evo i bundevu vole. Mi to ništa ne prskamo, tako da jedu zdravu hranu.” – ističe Kondić.
Dušan posebno ističe njihovu otpornost. Kaže da su to zdrave životinje, kojima veterinar ni ne treba. Tokom ovih 20 godina kaže da nikada nisu imali uginuća. Oprase dva puta godišnje po 7 prasića, te je naš domaćin veoma zadovoljan.
“Malo im duže treba da dođu do određene kilaže, ali isplati se čekati. Potrebno joj je oko dve godine da dođe do 150 kila.”
PROIZVODI OD MANGULICA VEOMA TRAŽENI
Zanimljivo je da je mangulica još u devetnaestom veku bila jedan od glavnih izvoznih proizvoda u Srbiji. A i danas je veoma tražena, priča nam Dušan, koji sve što proizvede bukvalno proda sa kućnog praga.
Naš domaćin kaže da kada bi imao duplo veću proizvodnju, i tada bi mogao sve da proda. Pa uprkos tome, zainteresovanih za proizvodnju nema.
“Sve prodam od kuće. Dolaze ljudi iz Pančeva, Novog Sada, Beograda, iz Beča. Lako sve prodam. Da ima još toliko, ne bi bio problem prodati. Nudio sam ljudima suprasne krmače, da krenu da rade, da se udružimo, ali neće niko.” – kaže Dušan.
Tehnologija jeste starinska, jednostavna, ali je ipak neophodno iskustvo kako biste na kraju procesa kupcima ponudili kvalitet koji oni cene te se dogodine vrate po još, priča nam naš domaćin.
“Ide u salamuru bar mesec dana, pa pod prese, pa pod dim, pa na vetar. Ja sam to naučio od dede i oca. Dobijemo vrhunski kvalitet. To ne može sad da se pokvari ni na 50 stepeni.” – ističe naš domaćin.
Naš domaćin ima još nekoliko godina do penzije, a nakon toga želi još ozbiljnije da se posveti ovoj proizvodnji. Plan je da ima oko 50 krmača, kao i da farmu premesti na jedan obližnji salaš, na kojem bi mangulica imala puno više slobode. U planu je i pečenjara, kojom bi u potpunosti zaokružio ovu proizvodnju.
