Upotreba bakarnih preparata nakon rezidbe neophodna je mera za suzbijanje različitih gljivičnih oboljenja voćnih kultura, ali i štetočina koje mogu uticati na smanjenje obima proizvodnje. Sa porastom temperatura i buđenjem vegetacije, prolećno plavo prskanje obezbediće normalno funkcionisanje biljaka bez delovanja patogena i razornih insekata koji stvaraju njihova oštećenja. Svojim razvojem dovode i do potpunog propadanja delova zaraženih biljaka.
Koje bolesti i štetočine suzbija plavo prskanje?
Stigmina carpophilla štetu izaziva na trešnji, kajsiji, višnji, breskvi i drugom koštičavom voću. Simptomi delovanja ovog patogena vidljivi su na lišću, na kome se javljaju pege crvenkaste boje sa hlorotičnim oreolom, a šupljine nastaju zbog izumiranja tkiva.
Cytospora cincta je oboljenje koje izaziva prevremeno odumiranje stabala koja su pretrpela neko oštećenje prouzrokovano rezidbom ili košenjem, ali i vremenskim prilikama kao što su mraz ili grad.
Veoma česta bolest breskve i nektarine je kovrdžavost lista breskve. Izaziva je Taphrina deformans koja prezimljava na deblu. Odmah sa početkom vegetacije predstavlja opasnost za pupoljke i mlade zelene listove.
Gljiva iz roda Monilinia predstavlja ozbiljnu pretnju za koštičavo voće jer izaziva sušenje kako cvetova, tako i rodnih grančica. Infekcija patogena ide kroz tučak. Gljiva iz roda Monilinia ulazi u plodnik, a sa cveta se širi dalje na grančice biljke.
Taphrina pruni izaziva rogač šljive. Bolest koja je najvidljivija na njenim plodovima kod kojih se javljaju deformacije, odnosno oni rastu velikom brzinom. Izgledom podsećaju na rog, najčešće nemaju košticu ili je ona oštećena.
U ovom periodu opasnost za zasade voća predstavlja fitopatogena bakterija Pseudomonas syringe koja napada listove, plodove, cvetove, pupoljke, grane i deblo voćki.
Veliki problem zadaju i insekti poput crvene voćne grinje, biljnih i štitastih vaši, naročito ukoliko dođe do njihovog prenamnoženja. Crvene voćne grinje najviše napadaju jabuku, ali se javljaju i kod drugih voćnih kultura. Crpe sokove iz njihovog lišća koje poprima bronzanu boju i suši se. Štitaste vaši, koje kako im i ime kaže imaju štit pod kojim se nalazi vaš, sisaju sokove, ali i proizvode mednu rosu koja je pogodna za razvoj čađavice.
Kako uspešno uticati na navedene prouzrokovače oštećenja?
Na ove izazivače bolesti koji stvaraju teška oštećenja voćarskih kultura može se efikasno delovati upotrebom odgovarajućih hemijskih preparata. Prolećno tretiranje se delotvorno može izvršiti korišćenjem BAKARNOG OKSIHLORIDA 50 ili CUPROZINA 35 WP i insekto-akaricida GALMIN. Njihova kombinacija čini PLAVO ULJE čijom upotrebom se efikasno suzbijaju navedeni izazivači bolesti. PLAVO ULJE je insekto – akaro – fungicid, sadrži dve akivne materije u savremenoj OD formulaciji, a prednost primene je u tome da korišćenjem jednog preparata suzbijamo navedene štetne reagense.
Tretman prolećnog plavog prskanja se vrši po mirnom i suvom vremenu, kada temperatura vazduha premašuje osam stepeni. Potrebno je da se količina rastvora kreće od 800 do 1200 litara po hektaru, sve u zavisnosti od starosti i uzgojnog oblika zasada. Ako nakon ovog tretmana biljaka nastupi period sa velikim količinama padavina preporučeno je da se navedeni tretman ponovi. Takođe, prilikom tretmana je potrebno voditi računa da depozit bakra pokrije mesta na kojima patogeni prezimljavaju kako bi se što efikasnije suzbili.
Preporuka za prvo prolećno tretiranje:
BAKARNI OKSIHLORID 50 u koncentraciji 0,5-0,75%
(u zavisnosti od infektivnog potencijala)
ili
CUPROZIN 35 WP u koncentraciji 0,35%
+
GALMIN 2-3%
(u zavisnosti od potencijala populacije štetnih insekata i grinja)
ili
PLAVO ULJE u koncentraciji 2-3%
Pre upotrebe preparata obavezno je pročitati uputstvo i ponašati se u skladu sa preporukama.
http://www.fitofarmacija.rs/primena-proizvoda/aktuelna-primena/primena?id=142
