U odnosu na prošlu godinu setva pšenice je povećana za 3.500 hiljade hektara u opštinama Pančevo, Alibunar, Kovačica i Opovo. Povećanje je proizišlo iz dobre cene koju je pšenica postigla. Drugi razlog je uvođenje treće kulture za proizvođače na obodu Deliblatske peščare koji stalno smenjuju kukuruz i suncokret, a potreban je još jedan usev.
Ozima pšenica trenutno ima dobre uslove za nicanje kao i za rast, ističe dipl. inž. Bogdan Garalejić, ispred instituta Tamiš-Pančevo. Setva pšenice generalno se zahuhtala u drugoj polovini oktobra meseca. Bilo je i proizvođača koji su posejali pre obilnih kiša oko 6-og oktobra. Te pšenice koje su posejane u prvom roku sada su se već izbokorile i uglavnom imaju jedno sekundarno stablo. Ostale pšenice su u fazi 2-3 lista i one su ušle spremne u zimu. Mraz i padavine u prethodnom periodu doveli su do toga da smrzavanje zemljišta ide polako. Temperatura od 0,9 stepeni celzijusa na 5 cm dubine, nije temperatura koja može da naškodi ozimim strninama, kao ni uljanoj repici koja je takođe ozima biljna vrsta.
Sneg DA, veliki minus NE
Sneg bi u ovom času dobro došao. Bilo bi dobro da ga bude ukoliko budemo imali niske temperature kao u februaru prošle godine. Na taj način bi se zaštitio list koji je iznad površine, kaže naš sagovornik. Struka se nada da se neće ponoviti februar 2021. godine. Tada smo u 4 dana imali temperature od -8 do -14 stepeni konstantno 24 sata, nakon čega je došlo do stradanja lisne površine. Jako malo useva je izmrzlo, ni 1%, a to su usevi koji su bili plitko posejani po samoj površini, dok su pojedine sorte izgubile lisnu masu. Nadaju se stručnjaci da se to neće destiti i ove zime. U ovom trenutku ratari treba da razmisle koliko treba nabaviti i kojih mineralnih đubriva za prihranu pšenice.
Neophodno je odlučiti se za amonijačno nitratni oblik azota, zato što su biljke tada, u periodu prve prihrane, u funkciji da jedu i najbolje koriste hraniva. To znači da je krenula vegetacija. Na osnovu trenutnog stanja useva, Bogdan Garalejić smatra da prva prihrana koja treba da se obavi zahteva količinu azota od 50-60 kilograma aktivne materije po jednom hektaru. To znači da je potrebno od 200 – 230 kilograma KAN-a, i to bi trebala da bude prva nabavka. Preporučuje se još i utvrđivanje azota u zemljištu N-min metodom, kako bi se za drugu prihranu proverilo koliko je ostalo hraniva za pšenicu iz prve prihrane, kaže naš sagovornik.
