Od kada je uveden novi informacioni sistem eAgrar, u javnosti su se mogle čuti različite ocene o tom načinu evidencije poljoprivrednih proizvođača u Srbiji. Jedni kažu da je reč o revolucionarnom poslu, zahvaljujući kojem će se izbeći višesatna čekanja i nerviranja ispred šaltera, a ubrzaće se i isplatu subvencija, dok drugi smatraju da je to potpuni promašaj i fijasko državnih organa. Pitali smo poljoprivrednike, kakav je njihov stav o toj digitalnoj novini.
Većina poljoprivrednika pozdravlja uvođenje e-Agrara
Dvadesettrogodišnja Aleksandra Bulatović iz Kruščića, koja se bavi ratarstvom, a želela bi da se bavi i cvećarstvom, smatra da će im e-Agrar umnogome olakšati administrativne poslove, što će im ostaviti više vremena za radove na njivama. Kako kaže, ranije je izgubila više sati čekajući u redovima kod notara i na drugim šalterima, a sada sve može da reši uz nekoliko klikova na telefonu. Budući da u njenom selu ima mnogo vremešnijih proizvođača, koji nisu digitalno pismeni, Aleksandra im svima izlazi u susret i rado im pomaže oko svih detalja.
I njen kolega iz Čuruga, Marijan Dakić, koji se uz ratarstvo bavi i proizvodnjom mleka, smatra da je uvođenje novog informacionog sistema dobra stvar, ali je izrazio sumnju oko brzine isplata tih subvencija.
Radovanče Aranđelović, iz sela Trnjani, čija deca i unuci već godinama žive u inostranstvu, sam mora da obrađuje zemlju, i da vodi brigu o gazdinstvu. Kako nam je rekao, često se dešavalo da su pojedini poljoprivrednici čekajući u redovima u Trezoru padali u nesvest, ali su imali garancije da će im subvencije biti isplaćene, a sada se svi detalji reše za minut na telefonu, a subvencije kasne.
Fiktivni poljoprivrednici više neće moći da dobiju subvencije
Ministarka poljoprivrede, Jelena Tanasković je istakla da se preko e – Agrara do sada prijavilo približno 300 hiljada aktivnih poljoprivrednih gazdinstava, što je samo potvrda da proizvođači nisu digitalno nepismeni, kako se moglo čuti u javnosti. Kako je dodala, e-Agrar služi i tome da prepozna pravog poljoprivrednika, i mogućnost prevare svede na minimum. Upravo to mnogi poljoprivrednici smatraju glavnom prednošću sistema.
Ivan Miljković, vlasnik jedne od najuzornijih ovčarskih farmi u Braničevskom okrugu, pozdravlja novu platformu, jer će ona, kako kaže, izbaciti na površinu one koji se istinski bave poljoprivredom i žive od nje, a da će fiktivni poljoprivrednici izgubiti mogućnost za dobijanje subvencija. Time će se, dodaje Ivan, izbeći da novac od države dobijaju oni koji su zemlju izdali u zakup, a ne stvarni proizvođači.
Mladi ratar iz Kličevca, koji je i član Udruženja poljoprivrednika „Stig“ iz Požarevca, smatra da je Ministarstvo nedovoljno stručno i prebrzo pokrenulo taj sistem, navodeći primer Slovenije i Nemačke, koje su se određeni vremenski period prilagođavale, pa tek onda i primenile novi sistem. Naši poljoprivrednici imaju posla i problema preko glave, i nisu svi spremni za digitalne novine, naglasio je Marković.
Slovenija, Mađarska i Nemačka postepeno uvodile eAgrar
Kada je reč o iskustvima zemalja u okruženju, probni period uvođenja e-Agrara je kod njih trajao od godinu dana do tri godine – navodi Livia Boganč Andrijašević, stručna saradnica Poljoprivredne savetodavne stručne službe u Vrbasu, koja pokriva četiri opštine – Vrbas, Srbobran, Kulu i Bečej.
Slovenija je, dok je bila u sastavu Jugoslavije, uvek bila korak ispred drugih republika, tako da se ta zemlja dobro snašla i kada je u pitanju uvođenje e-Agrara. Kod njih se on uvodio postepeno, tokom tri godine, kod naših suseda Mađara platforma je zaživela nakon godinu i po dana. Kod nas je taj rok nešto kraći, dodaje Andrijaševićeva, ali su poljoprivrednicima na raspolaganju oko 700 savetodavaca širom Srbije, a u ceo posao su se uključile i Mesne zajednice.
Pre uvođenja e-Agrara, u Trezoru je bilo registrovano 460 hiljada aktivnih gazdinstava, a do sada se na tu platformu prijavilo nešto manje od 300 hiljada. Nadležni u resornom Ministarstvu su izrazili sumnju u to da li su se baš svi registrovani zaista i bavili poljoprivredom, ili su samo koristili subvencije države. Sada bi to sve trebalo da se iskristališe i da postane jasno i transparentno, budući da su e-Katastar nepokretnosti i e-Agrar sada povezani, što ne ostavlja prostora za bilo kakvom malverzacijom – ističe naša sagovornica.
Savetodavci Poljoprivredne službe u Vrbasu, do sada su obradili preko 4 hiljade registracija gazdinstava, ali je taj broj sigurno i veći, budući da je praksa pokazala da su mlađi proizvođači sve to sami odradili.
Prednosti e-Agrara
Iako ima i izvesnih problema na terenu, svi su složni u oceni da e-Agrar donosi brojne prednosti : sve se radi onlajn, bez čekanja na šalterima, podaci su na jednom mestu; budući da ovaj sistem objedinjuje podatke svih relevantnih ustanova, poljoprivrednici sve vreme imaju pristup portalu i mogu da provere podatke svog gazdinstva kada god to žele, a kako su najavili iz Ministarstva poljoprivrede, zahvaljujući e-Agraru, subvencije će se brže odobravati i isplaćivati.
Opširnije možete pogledati u video prilogu na početku članka.
