Sve mere koje se izvode na čokotima tokom vegetacije nose naziv zelene operacije u vinogradu. Šta to sve podrazumeva, kako se izvodi, zašto je svaka mera važna i šta se sa njom postiže možete saznati u narednim redovima.
Mere koje se izvode na čokotima tokom vegetacije su:
– lačenje (uklanjanje suvišnih lastara),
– prekraćivanje lastara (zalamanje),
– prekraćivanje i uklanjanje zaperaka,
– prstenovanje loze,
– proređivanje cvasti, grozdova i bobica i defolijacija (uklanjanje listova).
Lačenje
Lačenjem se uklanjaju suvišni zeljasti lastarići sa čokota. Ova mera se izvodi početkom vegetacije dok su lastari još mali (nekoliko cm dužine), lako se očenjuju i ne ostaju velike rane na čokotu. Obavlja se ručno a može i mašinski. Uklanjaju se lastari sa stabla, glave čokota, sa krakova i kordunica i lastari izbili iz suočica zimskih okaca. Tom merom se umanjuju negativni efekti samozasenjivanja, postiče se optimalna fotosintetička aktivnost listova, obezbeđuje dobra provetrenost špalira i smanjuje rizik od napada gljivičnih bolesti i štetočina. Lačenje se izvodi nekoliko puta u toku vegetacije.
Prekraćivanje lastara
Tokom vegetacije lastari se usmeravaju na gore i provlače između udvojenih žica.Kada prerastu poslednji (najviši) nivo žica a pre početka njihovog savijanja na dole potrebno ih je prekraćivati. Prekraćivanje (zalamanje) lastara je mera koja se izvodi nekoliko puta u toku vegetacije sa ciljem da se spreči zagušivanje špalira i nepotrebna potrošnja hranljivih materija. Prekraćivanje se obavlja na 30-40 cm iznad poslednjeg nivoa žica čime se obezbuđuje dovoljan broj listova na lastarima.
Za normalno sazrevanje grožđa i lastara i dobar kvalitet, potrebno je od 10-12 zdravih listova iznad poslednjeg grozda na lastaru. Zalamanje se izvodi 2-4 puta u zavisnosti od uslova u toku vegetacije. Može se izvoditi ručno i mašinski.
Prekraćivanje i uklanjanje zaperaka
Prekraćivanje i uklanjanje zaperaka (lastara drugog reda) je takođe značajna mera kojom se sprečava zagušenje špalira. Tokom vegetacije uklanjaju se svi zaperci u zoni grozdova a iznad te zone se prekraćuju na 2-4 lista. Ostavljeni listovi na zapercima su fotosintetički aktivniji u odnosu na donje listove glavnih lastara čime se obezbeđuje bolje sazrevanje grožđa i lastara.
Prstenovanje loze
Prstenovanje spada u dopunske ili specijalne mere koje se praktikuju u proizvodnji stonog grožđa a posebno kod besemenih sorti u cilju dobijanja krupnijih bobica i ranijeg sazrevanja grožđa. Izvodi se specijalnim makazama na lukovima ili stablu čokota tako što se uklanjaju kora i floem u vidu prstena širine 2-5 mm, to jest čokot se povređuje.
Time se sprečava da hranljive materije stvorene u lastarima iznad mesta prstenovanja odlaze u druge delove čokota. Na taj način se ubrzava porast i sazrevanje bobica u grozdovima iznad prstenovanog dela. Treba biti vrlo obazriv u izvođenju ove mere jer štete mogu biti veće od koristi naroĉito ako se ova mera izvodi kasnije. Krajnji rok je do dve nedelje po precvetavanju loze.
Proređivanje i defolacija
Proređivanje cvasti, grozdova i bobica takođe spada u specijalne mere kojima se postiže bolji kvalitet naročito u proizvodnji stonog grožđa. Kod stonih sorti se preporučuje uklanjanje svake treće cvasti na lastaru.
Defolijacija je mera zelene rezidbe koja podrazumeva uklanjanje listova sa lastara. Vreme izvođenja i količina uklonjenog lišća zavise od cilja koji se želi ostvariti. Najčešće se ova mera primenjuje kada su godine hladne i vlažne. Uklanjanjem nekoliko donjih listova sa lastara, u vreme sazrevanja grožđa, obezbeđuje se bolje sazrevanje grožđa i provetravanje špalira čime se smanjuje rizik od napada truleži na grožđu. Ova operacija zahteva stručnost i iskustvo i ne treba je obavljati po svaku cenu i samoinicijativno.
Dipl.inž Goran Đorđević, PSSS Smederevo
