Da su predstavnici Ministarstva poljoprivrede i ostali nadležni u Vladi Srbije, ispoštovali ranije data obećanja, i da nisu gurali probleme „pod tepih“, protesti i blokade mostova i saobraćajnica traktorima, sredinom maja, im se sigurno ne bi desili, već bi se rešenja tražila u kabinetu Vlade Srbije – izjavio je za naš portal, jedan od učesnika svih pregovora, Miroslav Matković iz Male Bosne, nadomak Subotice, sa kojim smo razgovarali neposredno pred žetvu ječma i pšenice u subotičkom ataru.
Država gasi požar za požarom, ali ne i žarište problema
Koristeći se metaforama, Matković je trenutnu situaciju u domaćem agraru uporedio sa švajcarskim sirom, koji je, kako je rekao, bušan na više mesta, baš kao i poljoprivredni sektor, ali su se poljoprivrednici uspeli osloboditi iz „mišolovke“ u kojoj su bili zarobljeni decenijama, i boriće se za dalje poboljšanje svog statusa. Država gasi požar za požarom, umesto da se, kako ističe Miroslav, ozbiljnije posveti rešavanju uzroka nagomilanih problema u domaćem agraru, a pre svega, u ratarstvu.
Svojevrsnim uspehom stočari smatraju i to što su uspeli da ostanu imuni na brojne političke provokacije, pretnje, provere pojedinih članova od strane obaveštajnih službi, ali i pokušaja miniranja postignutog sporazuma. Kako ističe ova bački ratar, oni su tokom protesta, mirno sedeli u sobnim foteljama, čekajući ishod i epilog pregovora, a aktivirali su se tek nakon povlačenja traktora sa ulica.
Od 1. januara „plavi dizel“ i za poljoprivrednike u Srbiji
Miroslav kaže da je zadovoljan činjenicom što su svojom snagom i odlučnošću izvojevali mnoge mere, koje ministri, prethodno nisu hteli da uzmu čak ni u razmatranje, a Udruženje poljoprivrednih proizvođača iz Subotice, koje okuplja ratare, stočare i druge iz Male Bosne, Starog Žednika, Tavankuta, Verušića, Malih Pijaca, uložiće sve svoje kapacitete u dalje poboljšanje poljoprivredne klime.
Takozvani plavi dizel, jedna je od mera koja će, konačno, biti uvedena i u Srbiji. Ne mora da se zove plavi, neka bude zeleni, ljubičasti, navodi Matković, ali je bitno da naši poljoprivrednici dobiju iste povlastice kao i njihove kolege u okruženju.
Nepromišljena prošlogodišnja odluka države o zabrani izvoza žitarica, ove godine je stigla „na naplatu“, jer viškovi od oko 800 hiljada tona, stoje u lagerima, a požnjeven je i ovogodišnji rod.
Poljoprivrednici su besni i zbog izjava nadležnih, kako država ne može da se meša u tržišne prilike, a kada su prošle godine ratari mogli da zarade, država je intervenisala odlukom o zabrani izvoza žitarica. Kako nam se požalio, ni subvencije od 500 evra po hektaru ih neće spasiti ako otkupna cena pšenice ostane niža od 20 dinara za kilogram.
„Žuta rđa“ umanjila prinose pšenice na severu Bačke
Ako se ima u vidu i činjenica da su ih poslednje tri sezone pratile tropske temperature, a ovog proleća kišoviti dani, sa nezapamćenom količinom padavina, zbog kojih im se na biljkama pojavila retka bolest „žuta rđa“, onda nije teško zaključiti kakvi će im biti prinosi i novčani bilansi – nezadovoljno dodaje ovaj poznati subotički ratar, koji je peta generacija u porodici Matković, koja se bavi ratarskom proizvodnjom. Poslednji put im se ta bolest pojavila na kulturama 2014-te godine, koja će ostati upamćena kao izrazito kišovita, a poznato je da velika vlaga pogoduje razvoju raznih bolesti.
Ovaj 45-ogodišnji meštanin Male Bosne, sela nadomak Subotice, koje broji manje od hiljadu stanovnika, kaže da ga čini tužnim prizor koji zatiče prilikom šetnje rodnim selom, štale su ispražnjene i krave ćemo, kako kaže, uskoro moći da vidimo samo u zoološkim vrtovima, ulice su opustele, a dečja graja se sve ređe čuje.
Opširnije pogledajte u video prilogu na početku teksta.
Sagovornik: Miroslav Matković, poljoprivrednik iz Male Bosne
