Prema podacima Udruženja „Žito Srbije,“ pšenicom je u 2024. godini posejano 580.000 hektara, od čega je samo polovina zasejana deklarisanim semenom.
Profesor Miroslav Malešević, stručnjak za strna žita, ukazuje na ozbiljan problem nedostatka domaćeg semena. Srbija godišnje treba oko 120.000 tona semenske pšenice, ali je proizvedeno svega 65.000 tona. Posledica je sve veća upotreba tzv. pšenice „sa tavana,“ koja, iako ekonomski isplativija na početku, nosi veći rizik od bolesti i dodatnih troškova za zaštitna sredstva.
Kako bi podstakla upotrebu deklarisanog semena, država je povećala regres sa 6.000 na 17.000 dinara po hektaru. Pored toga, budžet za poljoprivredu za 2025. godinu iznosi rekordnih 149,5 milijardi dinara, od čega je 111,4 milijarde opredeljeno za subvencije. Ipak, stručnjaci smatraju da ova mera neće biti dovoljna bez sveobuhvatne strategije za oporavak semenarstva.
“Vremenski uslovi za jesenju setvu bili su povoljni, a oko 70 odsto površina zasejano je u optimalnom roku. Međutim, problemi u kvalitetu zrna, prisustvu aflatoksina i bolesti poput truleži korena šećerne repe, dodatno otežavaju situaciju”, navode agroanalitičari.
Profesor Malešević upozorava da bez domaćeg semenarstva Srbija postaje zavisna od multinacionalnih kompanija. Ovaj trend je već prisutan kod kukuruza, gde uvoz dominira. Bez jačanja domaće proizvodnje semena, srpski poljoprivrednici mogli bi se suočiti sa rastućim troškovima i smanjenom konkurentnošću.
Mlinski proizvodi
Kada je reč o proizvodnji mlinskih proizvoda u Srbiji predstavlja jednu od najvažnijih grana prehrambene industrije. Glavne sirovine su pšenica, kukuruz, ječam i raž, od kojih se dobijaju proizvodi poput brašna, griza, mekinja i specijalizovanih mlinskih proizvoda za različite potrebe.
Mlinski sektor u Srbiji čine veliki industrijski mlinovi, srednja preduzeća i manji porodični mlinovi, što omogućava širok spektar proizvoda prilagođenih različitim potrebama tržišta. Veći mlinovi često posluju kao deo integrisanih sistema prehrambene industrije, dok manji pružaju fleksibilnost i mogućnost specijalizovane proizvodnje.
Proizvodnja je uglavnom orijentisana na domaće potrebe, ali značajan deo odlazi u izvoz. Glavna izvozna tržišta uključuju zemlje regiona (Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija) i Evropska unija.
Domaće tržište mlinskih proizvoda karakteriše stabilna potražnja, pri čemu pšenično brašno dominira kao osnovni proizvod. Pored toga, raste interesovanje za proizvode od integralnog i specijalnog brašna, što odražava globalne trendove zdrave ishrane.
U zavisnosti od tipa brašna i žitarice od koje je napravljeno cene se kreću od 69 dinara za tip-400 od pšenice do 185 dinara za brašno od spelte.
Izvor: Biznis.rs
Autor: Ljiljana Begović
